ИАКО је у, мало је рећи, великој гужви, јер свакодневно припрема нову представу, Војин Ћетковић је радо одвојио време да са нама поразговара, јер - повода је много. Одмах по завршетку генералне пробе представе "Дон Жуан", у Југословенском драмском позоришту, Ћетковић нам је у позоришном клубу открио да тумачи главну улогу.

- Представу режира Горчин Стојановић, а премијера ће бити 26. фебруара. Занимљиво је да после 20 година поново играм са својим класним колегом Сергејем Трифуновићем - каже Војин, додавши да је у толикој јурњави да је пре неколико дана ударио у аутомобил надомак позоришта.

* У дуго најављиваном серијалу "Крунисање Стефана Првовенчаног: Прва немањићка краљевина" тумачићете Стефана Првовенчаног. Како вам се допао сценарио?

- Још нисам потписао уговор, али мислим да хоћу. Ради се о сјајном сценарију Гордана Михића. Код нас је уобичајено да се те старе ствари, поготово када је у питању средњи век, праве архаично. Овај сценарио је у савременом ритму, у ритму нечега што данашњи гледалац може да прати. Не постоји епска нарација на коју смо навикли, напротив, нема великог отклона, већ се ради о третирању проблема у Србији, у настанку српске државе. Немањићи су носиоци те државности, једни од највећих у нашој историји.

* Дакле, приказаћете Стефана Првовенчаног као човека који данас може да буде схваћен?

- Наравно, он мора да буде схваћен, иначе смо промашили тему и одступили од сценарија. Видео сам фризуру и костиме који су фантастични. Неће бити улепшавања наших хероја, већ се о том времену говори реално, а не са дистанце, као што то већ дуго чине Американци а, у последње време, и Скандинавци. Реч је о савременој глуми и ритму, а костимима ће бити осликано то време. Проблеми су, у суштини, исти као онда.

* У филму и серији Santa Maria della Salute тумачите Лазу Костића. Шта мислите, зашто баш вас бирају да тумачите историјске личности?

- Није моја мисао, али ипак ћу рећи - не бирам ја улоге него оне бирају мене, тако да, вероватно, нешто емитујем приватно, због чега ме зову да радим историјске личности. Сматрам да глумац мора и приватно да води рачуна о свом животу и томе шта ради, како ради, како се појављује у јавности, како прелази улицу и како живи, да би могао да на екрану представља неког ко је значајан у историји нашег народа. Знате, за неког се каже да је фантастичан глумац, али алкохоличар, или страшан глумац али је имао афере, или - то је сјајан глумац али обично игра у комедијама... Постали смо мала земља и не можемо да правимо отклон нашег приватног живота од професионалног, нити можемо да се затворимо у своје виле. Виђате ме и на улици и у градском превозу и на пијаци, тако да се тај живот који водим види и на екрану и на позорници. Мислим да је то у питању. Уз то, за такве ствари се узима неко са ким си радио. Са Марком Маринковићем сам дуго радио у "Рођаку са села", у тешким условима. Знамо се добро, долазили смо у разне ситуације које смо успешно решили. За овакве улоге се бира неко са ким можеш лако да комуницираш.

Са Сергејем Трифуновићем који је ничим изазван улетео у кадар нашем фоторепортеру Војиславу Данилову

* Кога тумачите у серији "Божићни устанак", која се тренутно приказује на ТВ Црне Горе?

- Играм лик Ђура Драшковића. Овде су људи склони предрасудама и већ је направљена негативна атмосфера према тој серији. Реч је о историјском догађају, гледаном из угла једног уметника, редитеља који је написао и сценарио. Тумачим историјску личност, капетана црногорске војске који је погинуо у том Божићном устанку. Постоје разне теорије о свему томе, али и историјске чињенице. Наравно, ми смо понекад врло инфериорни, ту мислим и на народ Црне Горе и на народ Србије, мало нас је и онда од свега правимо неку зврчку и заврзламу. Што се мене тиче, играм тамо где су добар сценарио, улога, редитељ, па и ако се ради о мојим неистомишљеницима у односу на лик, играо сам и фашисте и жене. Код нас се све схвата трагично, али ниједна серија, па ни та, не суди о нечему. Она може да сугерише, да укаже на проблем, а друга је ствар шта ћете ви из тога извући. Не судим својим ликовима. Урадили смо нешто и указали на проблем једног народа, у ком вековима браћа која се воле убијају једни друге. О томе се ради, о расколу једне породице због политике. То се и дан-данас догађа у Црној Гори. Пореклом сам Црногорац и поносим се тиме. Моји су тада, у тим превирањима, били на другој страни, али не ради се о томе, већ о проблему који се дуго "вуче".

* Због чега се код нас тако мало зна о тој серији?

- Ради се о чисто економској ствари - да је та серија пуштена на РТ ЦГ сателиту, била би гледана овде. Међутим, ако нека од наших телевизија буде била заинтересована да је емитује, мораће продуцентској кући то да плати. Разлози су практични и сматрам да је то правилно размишљање. РТС је имао у једном моменту, по мом мишљењу, врло погрешну политику, да наше добре серије емитује на сателиту. Онда ни земље у окружењу, ни неке друге, немају потребе да их купују, када већ могу тако да их гледају, па продуцент остаје ускраћен. Рецимо, серије "Монтевидео" и "Вратиће се роде" нису емитоване на сателиту, а биле су гледане у земљама региона.

* Да ли вам понекад засмета то што сте превише присутни у медијима?

- Да, врло! Недавно сам неким продуцентима рекао: "Да се ја питам, ја себе не бих звао". Сметају ми оволике репризе, као и то што још није донет закон о њиховом наплаћивању. Телевизија "троши" мој лик и то бесомучно, више не знам коју серију гледам јер стално "иду", мене више нико неће да гледа. А што сам ја то снимио пре 10 или 20 година, гледаоца не интересује, он каже "Не могу више овог да гледам, дај ми неког новог". Телевизије све време рабе ваш лик, а ви од тога немате ништа, напротив. РТС је имао уредбу покојој се то плаћало, али одскоро није тако, мислим да ју је Тијанић укинуо.

* Јесте ли нешто предузели по том питању?

- Покушали смо да покренемо решење проблема, преко наших удружења и приватно, и нисмо успели. Неком то не одговара. Надам се да ћемо имати европске законе, јер интелектуална својина је једна од првих ставки у ЕУ. Е, ми то немамо. Томе су поготово склоне приватне телевизије - нешто снимите, они то годинама сваког дана приказују, а ви седите код куће и шта радите - ништа. Плашим се да ће им доћи ретроактивно да плате све што су емитовали. Нама у уговорима пише да морамо да се одрекнемо те зараде. Шта ће остати мојој деци? Од свог посла не могу да им обезбедим не знам какву будућност, нити да им оставим новац. Богу хвала, много радим, па док је тако имају пристојан живот, али после мене остаће им нека моја дела, репризе... Само да не занемоћам или да не умрем у беди, као што умиру поједини глумци који су били велике звезде. Ми овде стално сакупљамо новац, погледајте нашу огласну таблу - углавном су тамо молбе да помогнемо неком колеги да купи лекове. Ето колико држава води рачуна о уметницима. Прилично је жалосно.

ЋЕРКЕ БЛИЗНАКИЊЕ

КОЈИМ основним вредностима учите ћерке?

- Ничему што и остали родитељи не раде. Морам да вам признам да је у овом периоду мајка та личност за коју се оне везују. Све радимо заједно, али она је стуб породице.

ЗАНИМА МЕ НАШЕ ПОРЕКЛО

* КОЛИКО вас интересује историја?

- Мислим да не постоји човек у Србији ког не интересује историја. У средњим сам годинама када ме веома занимају моје порекло, земљаци, све о мојој земљи, разне приче - одакле смо дошли, да ли смо ту већ били, чије гене носимо, зашто увек надрљамо у светским превирањима, да ли ту постоји нека теорија завере... Све то интересује и моје две седмогодишње ћерке, које осим наше занима и историја Египта, Грчке, Рима.