ТИТО је послао Американце на Месец! Добро сте прочитали. Највољенији друг међу Југословенима продао је свемирски програм Џону Кенедију, а он му је заузврат, веровали или не, “инкасирао” две и по милијарде долара. Новац је уложио у економију, изградио је Нови Београд и Нови Загреб, повезао их ауто-путем братства и јединства, и сви у Југи живели су срећно. До краја његовог живота. Истина или бајка за лаку ноћ југоносталгичарима, сазнајте у вечерашњој премијери играно-документарног филма словеначког редитеља Жиге Вирца “Хјустоне, имамо проблем!” (ХБО, 20.00).

- Нисам упознао Југославију, имао сам четири године кад се распала - каже за “Новости” Вирц. - У школи нико није желео да прича о томе, што ме је додатно интригирало. Она је и даље енигма, због чега су од ње и Тита направљени митови у које су многи веровали. Кад погледате архивске снимке, све пршти од просперитета - електране, трактори, камиони, авиони... Данас нас новине бомбардују искључиво ружним насловима. Није код Тита било све бајно, али сама презентација је била позитивна. Данас делује као илузија. То ми је и донело ауторску слободу.

Хладни рат, свемирска трка и слетање на Месец обавијени су велом тајне и инспиришу теоретичаре завере. Вирц у филму доводи у питање обе стране приче. На интригантан начин истражује мит о тајној америчкој куповини контроверзног југословенског свемирског програма шездесетих година.

- Цео свет бави се теоријама завере, а чини ми се да су оне на Балкану, на којем царују митови, најизраженије. Словенци су скептични, Срби склони да верују у митове, а Хрвати су негде између. Београд је био центар велике државе. Такав је и остао. Чини ми се да историја Југославије у њему још живи.


Увек кад дођем у вашу престоницу, где сам се највише снабдевао архивом за филм, као да улазим у времепловску машину. И док су се Американци на Трајбека фестивалу занимали да ли је постојао Титов чувени брод “Галеб”, код нас се и даље полемише о томе да ли је био руски шпијун - поручује Вирц, чије је дебитанско чедо Друштво словеначких редитеља кандидовало за Оскар у категорији најбољег филма на страном језику.



ПРОВОКАЦИЈА ЗА НИКСОНА

ОСИМ телефонског снимка разговора Тита и Кенедија, из којег се може закључити да је међу председницима постојала тајна веза, гледаоци ће видети и Брозову демонстрацију силе. Тито је јавно провоцирао америчког колегу Ричарда Никсона, пушећи томпус, којим га је снабдевао Фидел Кастро, током њиховог састанка у Белој кући. Никсон је, наводно, после Кенедијеве смрти притискао Тита да заврши свемирски пројекат. Овај му је на уцене одговарао дувањем дима у лице.

- Управо то говори колико је Тито фасцинантна личност. Можете ли данас да замислите неког председника како долази код Обаме и пали цигарету. Избацили би га кроз прозор - констатује Вирц.