ХУМОРИСТИЧКУ серију "Љубав, навика, паника", у режији Слободана Шуљагића, поново гледамо радним данима од 11.15 на телевизији Пинк. И после 11 година од премијерног емитовања, такође на "ружичастој" телевизији, симпатични дијалози чланова породице Милићевић гледаоцима измамљују широк осмех. Позната млада глумица која је глумачке корене пустила баш у овој серији, Мирка Васиљевић, присећа се како је све изгледало током снимања 2005. године.

- Ова серија се раније често приказивала на малим екранима, али је није било неко време. Прилазили су ми људи на улици са питањем кад ће поново да се репризира "Љубав, навика, паника" - каже Васиљевићева, која у овој комедији тумачи лик Јање, Верине (Јелисавета Сека Саблић) и Мићине (Никола Симић) млађе ћерке. - Не волим много да се гледам на екрану, јер увек тражим мане. Али, ова серија је једна од мојих ретких коју волим да погледам и увек ме слатко насмеје. У неким моментима сам себи и смешна и симпатична. Много је времена прошло од снимања. Тада сам била средњошколка, а сад сам већ мама. Мода је била другачија, друге фризуре су се носиле... У том смислу постоје разлике. Нисам неко ко се каје у животу и све радим најбоље што знам у том тренутку и из чистог срца. Самим тим што је гледана и после оволико година, ова серија постаје култна.

* Шта сте научили кроз рад у овој комедији?

- Давала сам све од себе да постигнем обавезе око снимања и школе, и да ништа не трпи. Настојала сам да имам добар однос са колегама и да учим од тих великана српског глумишта. Трудили смо се да све снимимо како треба и да то лепо изгледа. Функционисали смо као права породица, па и данас кад се сретнемо имам утисак да сам видела неког рођака. Ова серија је једна степеница више у мом животу. Највише сам научила од самих глумаца, који су ми ван сцене давали важне лекције у вези са дикцијом, учењем текста и понашањем пред камерама. Све сам упијала као сунђер, и позитивне и негативне критике, али сам се трудила да "украдем" и преобликујем трикове које они примењују током снимања.

* Јесте ли до данас променили став о глуми?

- Данас на неке ствари гледам зрелије. То су ми донеле године, али и стечено искуство. Међутим, мој став о овој професији се није претерано променио. Глумац је притајено дете у души, јер се константно игра на сцени. Како би успео верно да прикаже и оживи различите ликове, он мора да буде изузетно маштовит. Сада имам само зрелији приступ томе и више ствари могу да увидим, јер сам много искуснија.

РАДИМ ТО ШТО ВОЛИМ

* Да ли је ова професија испунила ваша очекивања?

- Сваки посао је тежак на свој начин. Некада "падне" лакше, а некад вам је доста свега. Тако је и кафе-куварици и лекару који оперише срце, па и глумцу. Мислим да сам имала више среће него памети да већ са 13 година добијем прилику да радим и то непрестано. Срећна сам што радим посао који ме испуњава. Данас се људи баве разним пословима да би се прехранили, а ја оним који волим. То је привилегија.