ОВЕ године навршава се деценија откако је пала прва клапа најгледаније домаће серије свих времена - „Село гори, а баба се чешља”. У октобру 2006, с променаде у Врњачкој Бањи, Радашин, Милашин, Радојка, Златана и остали живописни ликови из Петловца с Мораве кренули су пут малог екрана. Да насмеју публику, али и скрену јој пажњу на проблеме с којима се сусреће српско село.

На његово растакање, пропаст породице и борбу за очување крсне славе. А све је почело наизглед једноставним питањима тада популарног глумца, данас цењеног сценаристе и режисера Радоша Бајића, о томе ко смо и којим путем идемо. Поставио их је, кроз елегичну комедију са елементима мелодраме, припадницима седамдесет одсто српске популације, чији корени потичу са села.

Наговарао их је да прикоче у трци за глобализацијом и свиме оним што подразумева сабијање једног народа у тор европске демократије, показујући им запуштене гробове, оронула сеоска домаћинства, реке и пашњаке затрпане отпадом...

Девет година (10. март) од почетка приказивања серије, а неколико дана пред премијеру филма „Браћа по бабине линије” (16. марта у Сава центру), Бајић примећује да нам се „Баба” у међувремену „навукла” на ријалити, док нам село гори у досад невиђеном пламену. Црна тема прошарана урнебесним хумором и с нотом оптимизма, јер верује да није све отишло низ Мораву.

- Комедија „Браћа по бабине линије” има за циљ да опусти и насмеје гледаоце, али и да пренесе друштвене поруке. Реч је о најтежем и највољенијем жанру, који је донео много доброг нашем филму. Не треба заборавити да је филм „Ко то тамо пева” проглашен за најбољи у историји српске кинематографије, па ипак је у своје време био деградиран у круговима филмске елите. Можете шта хоћете да мислите о покојном Гидри Бојанићу, али он је велики српски глумац иза кога су остали незаборавни филмови.

Исто важи за остварења редитеља Зорана Чалића и Драгослава Лазића, која су главне звезде ТВ програма сваке Нове године и увек ће бити гледана. „Браћа” су расађена из великог бренда и верујем да ћемо оправдати очекивања - каже Бајић, кога смо прошле недеље посетили у „Контраст студију”.

И док с вредном екипом, коју чине породица и пријатељи, приводи крају припреме за премијеру филма, открива нам да је, уз верно милионско гледалиште, поносан и на то што је у својим пројектима упослио више од 800 глумаца.

- Радостан сам што сам пред камере извео Ненада Окановића (син Драган), Мариану Аранђеловић (Милона) и Ољу Левић (Зорица), а да не говорим о колегама из позоришта. Ко је знао до „Села” за маестралну Олгу Одановић, осим позоришних сладокусаца и књижевних критичара?

Она и Љиљана Стјепановић су тренутно две највољеније српске глумице, које су у мојим пројектима показале колико су велике. Подједнако се радујем кад младом глумцу пружим шансу да покаже таленат. У новом филму то су Јелена Гавриловић и Милена Предић - истиче редитељ.

За разлику од Гавриловићеве, чијим радом и палетом талената је презадовољан, признаје да му је њен (главни женски) лик Зирке задавао главобоље. Замислио ју је као комплексну личност, са емоцијама од комедије до драме, која само наизглед делује као женска „сликовница”. Ипак, због спољашне атрактивности, често му је на папиру ходала по ивици ножа. Плашио се да не направи улогу која се неће запамтити.

- Филм је имао око 12 верзија сценарија, али одмах на почетку писања определио сам се за Јелену. Није случајно што људи говоре о тројству моје личности - глумац, сценариста и редитељ. Највише ме мрзи да глумим. Обожавам да пишем, тад се осећам најбоље. Волим и режију, мада је велика мука кастинг. Знам шта значи погрешно додељена улога, тај пакао на снимању од компромиса кад не можеш да добијеш то што тражиш.

Ако редитељ не верује у кадар, како ће онда публика? Наш гледалац не допушта да га варају, јер има 200 ТВ канала. Могу да се похвалим да моје срце бије мирно. Јелена игра комедију веома добро, а мелодраму феноменално. Верујем да ће Зирка бити њена лична карта - нахвалио је пред нама млађу колегиницу, Бајић, упозоривши је да наша средина не прашта успех.

За то је навео пример првакиње Народног позоришта Неле Михајловић, којој су се, после награде „Царица Теодора” за улогу Стане из филма Јелене Бајић Јочић „Лед”, проредили ангажмани.

КРЕДИТ ЗА ФИЛМ РАДОШ нам открива да иза „Браће по бабине линије” стоји само „Контраст студио”, те да нису добили ни динара од Министарства културе, Филмског центра и Јавног сервиса: - Платили смо филм из кредитног аранжмана. То је нови модел продуцентског финансирања филма. Лако је некоме ко добије од државе 30 милиона динара. Тај не жури да направи филм, већ чека наредну уплату. Ми смо завршили снимање у новембру, а излазимо с филмом у марту. Поносим се својим тимом.

Глумица нам признаје да је током снимања осећала велику одговорност, због ликова из серије који су постали бренд.

- Људи су се саживели са њима, знају шта од њих да очекују. То је као кад први пут некоме одете у госте. Нисам досад играла главну улогу, нити ми је директан партнер уједно био и редитељ филма. Велика драгоценост. Радили смо у условима које нам је наметала природа. Не може редитељ да нареди киши да стане.

У таквим околностима ваше биће се бори с ликом који тумачите, а ви са блатом на штиклама. Ниједан глумац не може то да постане док не прође кроз такву врсту школе. Мислим да највише учимо од партнера. Радош има ауторитет и без увијања каже оно што мисли. Знала сам у сваком тренутку да ли му се нешто допада и увек је о свима водио рачуна. Деликатан је рад с глумцима. Крхка су то бића.

Морате да пронађете начин да га отворите, а он то најбоље уме јер је и сам глумац - сматра Јелена, додајући да је велику помоћ имала и од имењакиње и извршног продуцента филма у сценама, у којима је требало да покаже танана женска осећања.

Свесна је да ће јој Зирка отворити ново поглавље у каријери, али глумица не жели да прича о очекивањима. Нити се плаши да ће заувек остати хероина Радошевог филма.

- Желим да, кад изађем из Сава центра, осетим унутрашњи мир. Мислим да ће ми то овај филм пружити. Немам страх од тога да ме људи поистовећују са Зирком. И Зоран Радмиловић је остао упамћен као Радован Трећи, а велики је глумац. Неко ће рећи да је то једна улога више, али свака је отпала од нашег меса.

Ако публика заволи Зирку, то значи да је аутентична и да јој се верује. Сусретала сам се са тим у досадашњој каријери, али увек дође нешто ново што вас повуче. Благослов је кад вас људи памте по лепим стварима - завршава глумица.