ОДРАСТАЈУЋИ уз оца, великог српског писца Драгослава Михаиловића, знала је, каже, да није лако усудити се да „одеш” у уметнике. Имала је прилику да искуси колико је то тежак и неизвестан посао, али због тога ни у једном тренутку није имала дилему - само из велике љубави изабрала је баш глуму. Милица Михајловић је своју даровитост показала кроз бројне улоге како на филму, тако и у позоришту. Једна је од оних глумица које знају да оплемене сваки лик и да му дају посебну дозу шарма. Због тога је, иако је веома скромна и тиха, увек довољно примећена. Тренутно је гледамо у серији „Комшије” (РТС 1) у улози сликарке Милице Здравковић која одлучује да са супругом, виолинистом, побегне од градске вреве и настави живот на селу, на обали Дунава.

- Пошто сам одрастала у уметничком свету, ту врсту сањара потпуно разумем. Познате су ми такве заблуде и сусрела сам се са занесењацима који су се у томе и окушали. Неки су „награбусили”, а некима се и посрећило. Људи обично идеализују тај живот у природи и мирнијој средини. Углавном очекујемо једно, а тамо затичемо нешто сасвим друго, као и у серији. Идеал брачног пара Здравковић је да се у селу осаме, посвете једно другом, својој уметности, прављењу деце... А на крају се испостави да ни за шта немају времена, јер су окружени наметљивим комшијама, њиховим темама, проблемима, причама... Међутим, с временом схватају да управо непланиране ствари човеку могу да оплемене живот. Јер, богатство живљења није у пејзажу, стварима, материјалном... већ у људима око нас.

Милицу смо гледали и у „Синђелићима”, у улози Николине, а ових дана снима се и трећа сезона популарне серије. Сви ликови су, каже, исти, деца су мало порасла, а односи међу одраслима су још богатији и компликованији.

ДАЈТЕ НЕШТО ДРУГО МИЛИЦА истиче да је страшно што живимо у средини у којој нису важни ни култура, ни просвета, и да се против тога морамо побунити. - Веома је опасно препустити децу тровачници турбо-фолка и ријалитија. Њима мора да буде понуђено и нешто друго. Важно је, пре свега, фаворизовати уметност, поготово када припадате малим језицима као што је наш. Неопходно је да се она подржи и медијски и маркетиншки.

- Ова серија има толико шарма да није ни чудо што су „Серанови” постигли толики успех у свету. Она је нешто сасвим ново, пријемчиво различитим људима, а нарочито овако темпераментнима као што смо ми. Тај медитерански дух и латино шарм је и нама веома близак, препознатљив и привлачан.

Да није успела да упише Академију, студирала би књижевност, али прошла је из првог пута. Пожелела је да се бави глумом још као дете, када су је родитељи веома често водили у позориште. Давно је, истиче, осетила да би кроз тај позив могла најбоље да представи своју личност.

- Најдубља потреба у свима нама је да се изразимо, али и да имамо срећу да у томе будемо препознати. Ја сам, ето, имала утисак да то могу да остварим кроз глуму. Како нам живот стално поставља нове задатке и искушења, и ми глумци се доста мењамо. Знате, наш позив је нешто слично психотерапеуту. Стално смо у позицији да разоткривамо друге личности и карактере, јер морамо да их „провучемо” кроз себе како бисмо их оживели.

Шармантна глумица каже да је у овом послу научила да буде тимски играч. Управо је то, додаје, и најважније ако желите да се остварите и изразите неки свој доживљај.

- И позориште и филм су колективне делатности. Мислим да је наш заједнички задатак да вам испричамо причу. Јер, није суштина у томе да вам покажем како ја фантастично глумим, то је потпуно мизеран мотив за сваког глумца... Као тимски играч уживам у свом послу и имам веома много пријатеља-колега. С друге стране понекад ме то и исцрпи, али пронашла сам излаз у превођењу драмских позоришних комада. То ми је прилика да се мало осамим, али и да нешто радим.

„Синђелићи”

Обожава и филм и позориште, и срећна је, наглашава, и привилегована што може да се оствари на оба поља. Али такође мисли и да је живот у позоришту најважнији у глумачком послу, јер се у њему највише учи, стасава, стиче кондиција...

Милица је позната по широком осмеху и ведрој природи, али и по томе што често воли да се нашали на свој рачун. То је управо и њен рецепт за лепшу и растерећенију свакодневицу.

- Мислим да је хумор бескрајно важан за опстанак, јер је живот превише тежак и без смеха не би било могуће да преживимо. Ја сам одрастала у правој „италијанској” породичној атмосфери. Сви смо били превише темпераментни, гласни и изразити у својим емоцијама. То ми и сада прија, за друго и не знам.

Кроз каријеру је имала велику подршку родитеља, брата, а сада и супруга, чувеног глумца Воје Брајовића. Иако су обоје веома ангажовани и пословни распоред им је често згуснут, увек нађу и довољно простора за породична уживања.

- Нисам баш добро организована и рационална. Глумачки живот је такав да или не знате шта ћете од посла или га нема - то је тако. Ми се у томе подржавамо, „капирамо”, и наш син је на то навикао. Стварно се трудим да, без обзира на све, што више времена проводим са њима.

Са снимања „Комшија”/ Фото: Војислав ДАНИЛОВ

ЧУВАМ ПРИВАТНОСТ


НЕЗГОДНО је, каже Милица, када свако има право на предрасуде о вама, али свесна је тога да је то у послу којим се бави неминовност.

- Нисам заинтересована да будем често у јавности. Мене то не привлачи и мало ме узнемирава. Трудим се да не будем превише експонирана и чини ми се да засада у томе и успевам. Сматрам да је део мог посла и моја обавеза да промовишем пројекте у којима учествујем, али не и себе и свој приватан живот...

ГРЕШКА У ПРЕЗИМЕНУ

СЛОВО „ј” у њеном, и његово изостајање у очевом презимену, може да наведе на закључак да је у питању словна грешка. Међутим, није, барем не наша. Тај пропуст направили су одавно издавачи прве књиге сада прослављеног академика Драгослава Михаиловића, према чијем делу „Чизмаши” је снимљена и серија која се управо емитује на РТС. И тако је остало до данашњих дана.