ЛЕГЕНДАРНА певачица народне музике Уснија Реџепова (69) преминула је у Институту за плућне болести и туберкулозу Клиничког центра Србије у Београду, после дуге и тешке болести. Некрунисана краљица јужњачког мелоса је готово три године боловала од канцера плућа, а пре неколико дана стање јој се нагло погоршало. Уснија ће, по сопственој жељи, бити сахрањена у родном Скопљу, поред своје браће, сестара и родитеља, а комеморација поводом њене смрти заказана је за петак у 13.00 у Каменој сали Радио Београда.

Певачица је пре месец и по дана примљена у Клинички центар Србије у лошем здравственом стању, али упркос напорима лекара, није успела да добије најважнију битку. Због отежаног дисања последње недеље била је прикључена на кисеоник. Пре неколико дана примила је терапију из Вијетнама, коју је обезбедио њен брат. Али, ни то није помогло.

Дан пре него што је преминула, Уснију су посетиле њене колегинице и пријатељице Изворинка Милошевић и Гордана Стојићевић.

- Наш последњи сусрет је био изузетно потресан - испричала је за "Новости" Изворинка Милошевић. - Уснија је била на ивици свести, а на наше питање да ли да позовемо њене најмилије, само је климнула главом. Била ми је идол и велика звезда када сам почела каријеру. Спријатељиле смо се на турнеји. Била је диван човек и колега, суптилна особа, која је предивно певала и играла. Никад нико неће моћи да пева јужњачке и македонске песме као она. Њене песме ће се памтити као и хитови Томе Здравковића. Народ је волео Уснију, била је синоним за лепоту и харизму. Није желела да верује ће изгубити битку. Борила се до последњег тренутка.

Уснија је аутентичним певачким стилом прославила мелос јужне Србије. За врхунски допринос култури добила је 2012. националну пензију и сматрала ју је најзначајнијим признањем у каријери. На сцени Народног позоришта у Београду четврт века је играла Коштану Боре Станковића. Партнери су јој биле све саме легенде српског позоришта - Раша Плаовић као Хаџи Тома, Јован Милићевић, Растко Тадић.

- Коштану сам први пут гледала у извођењу Оливере Марковић - рекла је у једном интервјуу за "Новости" Уснија. - Дубоко у себи пожелела сам да се окушам у тој улози. У "Коштани" сам се први пут срела с врањским мелосом. До тада сам певала само ромске и македонске песме. Имала сам ужасну трему. Али, све је добро прошло. Од супруге Раше Плаовића - Даре, која је у представи играла моју маму, чула сам да јој је Раша казао да сам најаутентичнија Коштана, најбоља коју је гледао. Дуго нисам знала где у мени престаје Коштана, а где почиње оно што сам ја. Узела сам од ње много и дала јој све што сам могла и имала.

И критика је била на њеној страни. Уснију је карактерисао префињен плес, без вулгарности, достојанствен, а довољно темпераментан. Неизбрисиви траг у народној музици оставила је песмама које ће се певати и памтити и после ње - "Казуј, крчмо, џеримо", "Због тебе, мори Лено", "Расуле се косе моје", Од Ниша до Врања", "Ја са југа, ти са севера", "Животе мој"...

- Уснија је била изузетан човек, јединствен извођач на овим просторима - рекла је за наш лист Мерима Његомир. - Била је омиљена и поштована међу колегама. Много сам тужна због њене смрти, а њен одлазак представља велики губитак за нашу сцену. Била је непоновљива. Никад се неће појавити неко као она.

Уснија је говорила да се у њеном животу све дешавало баш онако како је судбина хтела. И песме су је саме проналазиле.

- Никад нисам тражила песму - говорила је Уснија. - Увек сам је чекала, а она је долазила по мене и онда смо заједно путовале светом.

Са носталгијом је говорила о детињству, оцу, мајци, браћи и сестрама. Живели су у Скопљу, у једном турском хану. Били су сиромашни, али је истицала да је у њиховој породици песме и игре било напретек.




ПРВИ ТВ НАСТУП

УСНИЈА је рођена у Скопљу, 4. фебруара 1946. После завршене гимназије, уписала је арапски језик на београдском Филолошком факултету и убрзо снимила две плоче.

- Кад сам се први пут појавила на телевизији, родитељи су били шокирани - испричала је касније. - Нарочито отац. Звао ме је сав бесан. Треба да завршиш факултет, а не да голишава играш пред толиким светом! У једном кадру видело се само како ми рука спушта део одеће и он је из тога извео најцрње закључке.

ВЕЛИКИ ГУБИТАК

ОДЛАЗАК Усније Реџепове дубоко је потресао и Гордану Стојићевић:

- Њен одлазак је непроцењив губитак за народну музику. Оставила је иза себе велики траг и била препознатљива по јединственом сценском наступу. Нико није владао сценом као она. Тај оријентални плес био јој је у генима. Њене песме ће се и даље певати. Желела је да живи, надали смо се да ће се извући, баш као и она.

СУПРУГ ШЕЛЕ

УСНИЈА се разболела после смрти супруга хармоникаша Светомира Шешића Шелета. Када је музичар преминуо пре две године, то ју је потпуно дотукло. Његов одлазак је оставио велику тугу и празнину у њеном срцу. Венчали су се 1978. године, али нису имали децу.

- Највише од свега желела сам да имам децу, две кћери и два сина - рекла је у интервјуу за наш лист певачица. - Али богови су хтели другачије, даровали су ми песму, а с њом и тугу.