Ауторка књиге “Осећања, О. Сећања” Лидија Николић, која је била блиска пријатељица клавијатуристкиње Екатарине Велике Маргите Стефановић, открила ми је како је отишао Милан Младеновић.


- Мада је навикла да се суочава с губицима, доживела је смрт родитеља и многих пријатеља, смрт Милана је потпуно поремитила Маргиту. Дан пре Миланове смрти, 4. новембра 1994. Маги је била у свом стану на Славији. Зазвонио је телефон. “Можеш ли да дођеш до нас? Милан само хоће тебе да види”, вапила је Миланова мама Даница. Маги је одмах ухватила такси и отишла до стана Младеновића на Новом Београду. Милан је лежао у кревету. Било је мрачно. “Немој да плачеш, све смо ово знали”, рекао је Милан. Затражио је да стави главу у крило код Маргите и да га мази по глави. То су често радили. Заспао јој је у крилу. Остала је неколико сати сама с њим. На растанку му је рекла “Видимо се сутра”. Није јој ништа одговорио. Само ју је нежно погледао. Сутра је преминуо - испричала ми је Лидија Николић Маргитино сведочење о последњем Милановом дану док смо седели у Мадери једног облачног поподнева.






надлану.com