ПРИВИЛЕГИЈУ да предводи Народни оркестар РТС већ пет година има хармоникаш Влада Пановић. Најстарији музички ансамбл на овим просторима, који ове године обележава осам деценија постојања, основао је родоначелник српске народне музике виолиниста Властимир Павловић Царевац, на чијим темељима су оркестар водили истакнути уметници Миодраг Јашаревић, Боки Милошевић, а најдуже Љубиша Павковић, којег је наследио садашњи руководилац. Пановић наглаша да је велика част, задовољство али и обавеза водити овај оркестар.

- Народни оркестар је институција која је одшколовала многе певаче и инструменталисте - рекао је за "Новости" Влада Пановић, који је са ансамблом учествовао на недавно завршеним "Царевчевим данима" у Великом Градишту. - Све што је било добро на пољу народне музике потекло је из Народног оркестра, који су водили велики људи и уметници. Оркестром управљам од 2010. и то првенствено из љубави. Никакав новац не може да замени задовљство када станем међу 19 чланова оркестра. Маштао сам са 14 година да једнога дана засвирам у Народном оркестру и вредно вежбао. Био сам добровољни затвореник у томе, јер ништа лепше није могло да ми се деси.

ОБЈАВИО КЊИГУ НОТА Пановић је рођен у Краљеву, а члан Народног оркестра постао је у 31. години.
- Читаву деценију у оркестру провео сам уз маестра Љубишу Павковића, од кога сам много научио - каже Пановић.
- Снимио сам два диска, један са српским народним колима, а други ауторски. Објавио сам и књигу нота која је куриозитет на овим просторима, јер за народну музику има мало литературе.

* На који начин се борите против шунда и кича?

- За шефа оркестра постављен сам у веома тешком тренутку за културу, а нарочито за народну музику. Имамо поплаву неквалитетне музике и драже нам је да копирамо туђе песме, него да се ослонимо на сопствену традицију. Држава би требало више да се тиме позабави, јер је у појединим земљама заступљено чак 70 одсто националне музике у радио и ТВ програму. Зашто не бисмо људима дали алтернативу и осим кича понудили нешто лепо из наше културе. Нашминкане певачице тада више не би водиле главну реч. Народни оркестар има васпитну улогу и трудимо се да дамо што већи допринос на том пољу.

* Колико смо заинтересовани за традицију?

- Захваљујући интернету и брзом протоку информација, уверио сам се да је Народни орекстар за многе људе у Србији и иностранству прави лек. Затрпан сам позитивним коментарима на друштвеним мрежама. Људи прате то што радимо, веома нас цене, воле народну музику, али сматрају да није довољно заступљена у медијима.

*Од кога млади данас могу да уче?

- Многи млади музичари не препознају праве вредности, већ се каче за сумњиве тонове. Да бисте свирали и певали, није потребан само слух и вештина, већ музичка интелигенција, укус и стилизација. То је исто као када видите да је неко леп, али се ружно обукао, или обрнуто. У музици је потребан апсолутни склад, јер она има сврху да лечи и милује.

Ако тога нема, онда губи смисао. Рецимо, хармоника је инструмент који у рукама зналца постаје оркестар. Бојим се да су млади, у раскораку због свега што нам се дешава, помешали неке ствари.

* Како се вратити музичким коренима?

- Никако не смемо да заборавимо традицију. На весељима у почетку је све фенси, али када се људи мало опусте уз пиће, онда у њима прораде гени и воле да чују звуке родног краја. Коло је наша национална игра и тиме треба да се поносимо. Поштујмо свачију музику, али не заборавимо ко смо и одакле смо. Не треба да се сетимо традиције само када на весељима нешто попијемо.