УВЕК насмејаног и релаксираног глумца Ивана Јевтовића, учесника шоуа ТВ Прва „Твоје лице звучи познато“, „ухватили смо“ на путу да покупи ципеле број 42, јер ће се после имитације Криса Брауна наћи у кожи једне музичке диве. А кад их узме, лупкаће потпетицама, шеткајући се по стану и вежбати ход на штиклама...

* Откуд то да сте прихватили учешће у „ТЛЗП“?

- То је, после дуго времена, креативна емисија на националној фреквенцији, поред свих увезених „формата“ који су били проблематични. За мене је ово као музички тобоган за одрасле и то се потврђује у невероватној гледаности. Људе мами како ћемо се, захваљујући целој екипи - шминкерима, маскерима, кореографима - сналазити од емисије до емисије, притом у ликовима које не бирамо сами.

* Шта вас више вуче, да што боље отпевате задату нумеру или да што верније оживите задати лик?

- Од задатка до задатка. У првој епизоди било је битно да се нумера ТХЦФ „Играј и победи“ изведе са пуно енергије и борбеног духа. Наша репрезентација је направила фантастичан успех и био је добар штос да се појавим као Сале Ђорђевић. Затим сам био Даворин Поповић, а с тим нема шале. То је требало да буде озбиљно, што боље скинуто и имитирано. Имитација Драгана Којића Кебе била ми је врло проблематична. Тог човека је тешко имитирати јер је сам по себи невероватно занимљив, а аутентичне реакције се не дају тако лако скинути. „Фантом из опере“ је нешто што досад у позоришту нисам радио. Играо сам у мјузиклу, али ово је оперета. Некад се више пажње посвети певању, некад кореографији, некад глуми, што је заправо и најзанимљивије.

РЕГЕНЕРАЦИЈА УЗ ПОРОДИЦУ * С обзиром на обавезе, да ли се у неком тренутку запитате - шта ми све ово треба?
- Не, али ово је веома интензиван период. Паралелно са емисијом припремао сам представу „Ожалошћена породица“ у Атељеу 212 и колеге су коментарисале како је немогуће да све постижем. Хвала богу успело је, мада у неким тренуцима... Генерално ми је 24 сата мало. Продужио бих дан на 28, сада и на 34 часа. Да бисте одрадили добар уметнички чин морате бити „регенерисани“, а то се најбоље ради са породицом. За то, нажалост, немам времена колико бих желео.

* Која маска вам је најтеже пала?

- Дефинитивно Бајагина, и то је нешто чиме се не поносим. Једноставно, маске се некад поклопе, некад не, и то не зависи само од људи који их праве, већ и од физиономије лица, од тога како ће вам тог дана кожа реаговати. Све то заједно није најбоље испало.

* Како Софија реагује на нова лица која њен тата представља из недеље у недељу?

- Софија је, кад сам јој саопштио да ћу учествовати у „ТЛЗП“, била у фазону: „Јаооо, шта ће ми у школи рећи?!“ Узео сам то као битну околност - да тата никад не треба да избламира ћеру (смех)! Засад све иде добро и пре свега водим рачуна да њу не обрукам, а за мене није битно. Тренутно је несрећна што сам морао да обријем бркове и једва чека да их пустим поново, јер - шта је ћале без бркова?

* Тренутно вас гледамо и у серији „Ургентни центар“, такође на Првој. Како је та припрема изгледала?

- Непознаница, колико нама глумцима, толико продукцији и ауторском тиму, како ћемо реаговати на све то. Мој отац је пре нешто више од годину дана умро након дуге борбе са болешћу и имао сам изразит мотив да се кроз ову моју пожртвовану припрему, а после и кроз снимање, на неки начин захвалим свим оним људима који су се много трудили у тој ситуацији. Све што је могло да изгледа као стресно, ставио сам у други план. Често се појављују негативне конотације у вези с нашим здравственим системом, али упорно понављам да су то, као и у другим професијама, инциденти. Насупрот томе, 99% тих људи, практично у неусловима, ради херојски. Они су прва линија одбране наших живота. Спознао сам колико су посвећени, а колико мало је држава пажљива према њима.

* Дакле подржавате штрајк здравствених радника?

- Апсолутно. Отворено кажем, мислим да су сви политичари и сви они који су у ситуацији да државу учине здравијом, бољом и функционалнијом, најгори ученици у нашем разреду. Они здравственом систему и свим тим људима не пружају довољно да би они могли лакше и ефикасније да обављају свој посао.

* Колико лик који „носите“ у „Ургентном центру“ има сличности са вама?

- Овако тамнопут, још као клинац сам пролазио стресне ситуације. Избацивали су ме из продавнице мислећи да сам Ром, а један наставник у средњој школи ме је дискриминисао због тога. У томе сам и нашао мотив кад сам се договарао са Стеваном Филиповићем, који је радио пилот-епизоду и који је одредио да др Рефик Петровић, кога играм, буде Ром. Заснован је на лику Питера Бентона, јер је деведесетих било револуционарно да Афроамериканац у САД буде тако високо позициониран и специјализант хирургије. Управо је у томе сличност, јер сам и ја увек морао да се доказујем. Мој отац, професор Владимир Јевтовић, био је водећи професор на ФДУ, па сам стално имао „десет центиметара вишу лествицу“ од колега.