САМО неколико дана пре 80. рођендана (20. септембра), једна од последњих великих дива европског и светског филма Софија Лорен одлучила је да се исповеди у својим мемоарима. Симболично су названи "Јуче, данас, сутра", по филму њеног омиљеног редитеља Виторија де Сике у којем је играла давне 1965. године. Мемоари су се пре два дана појавили у Италији, Француској, Немачкој, Русији, Бразилу и још десетак земаља широм света, што је уједно и потврда глобалног феномена, званог Софија Лорен.

Без обзира на то што њена слава не бледи готово шест деценија, италијанска лепотица је успела да сачува "ауру мистерије". Цео живот истрајавала је на чувању приватности и личног достојанства, а по речима оних који су већ прочитали прве примерке, таква је и њена биографија. Упркос искреном исповедном тону, књига не открива неке "дубоко скриване тајне". Читаоцима ће сигурно бити најзанимљивији део који се тиче Софијиних удварача, међу којима су били Марлон Брандо, Питер О’Тул, Кери Грант.

За потребе биографије, легендарна дива премотала је филм свог живота све до детињства обележеног ванбрачним рођењем, ратом и бедом. Софија се присетила и својих првих корака у свету моде, а потом и филма, сарадње са колегама, тешких тренутака и личних искушења.

Идеја о исповести родила се када је пронашла кутију са пожутелим писмима и фотографијама - сведочанствима прошлих времена. Многа од тих писама нашла су место у новој биографији, међу којима и оно упућено баки, очевој мајци, дан после првог причешћа.

- Вољена бако, јуче сам добила твоје писмо са чеком на 300 лира. Хвала ти много што се интересујеш за мене, а како не могу лично да пишем оцу, јер немам његову адресу, молим те да му захвалиш на новцу који ми је послао.

Поменуто писмо, као и готово цела књига, јасно говори о комликованом и тешком детињству славне глумице. Те давне 1934. рођена је као ванбрачно дете, у Риму - колевци католичанства. Њен отац, извесни Рикардо Шиколоне, дао јој је своје презиме, али није хтео да се ожени њеном мајком, а касније није признао ни другу ћерку, Софијину млађу сестру. До пете године, исповеда се у биографији, деду по мајци звала је тата, баку мама, а своју младу и прелепу маму Ромилду - мамита.

- Молила сам Бога да мама не долази у моју школу јер је њена раскошна лепота чинила да се стидим себе. Била је претерано плава, претерано висока, претерано лепа и, поврх свега, неудата. Ја сам била црна, премршава и превисока девојка коју су звали "чачкалица".

Глумица каже да се све променило "преко ноћи", када је напунила 14 година.

- Одједном су почели да се окрећу за мном на улици, мушкарци су звиждали, а жене се дошаптавале. Био је то веома чудан осећај - присећа се Софија Лорен.

Почела је да побеђује на локалним изборима за мис, а на наговор мајке која је и сама сањала глумачку каријеру, почела је да се појављује на аудицијама. Са 16 година појавила се у чувеном студију "Ћинећита" у Риму и добила улогу статисте у филму "Кво вадис" Мервина Лероја.

- Гледала сам усхићено у Роберта Тејлора и Дебору Кер. И то што сам дисала исти ваздух као они учинило ме је најсрећнијом на свету - записала је глумица. А онда је уследио још један судар са прошлошћу.

- Дошао је тренутак да се појавим у кадру. Када је редитељ позвао "Шиколоне", појавила сам се ја и још једна жена - законита супруга мога оца.

У својој биографији, Софија признаје да је то био један од њених најтежих тренутака. Тада је, каже, схватила да жели да се одрекне презимена човека који се давно одрекао ње.

Прву велику улогу добила 1953. у филмској верзији опере "Аида", и то пошто је њена славнија земљакиња Ђина Лолобриђида одбила улогу. Годину дана касније снимила је два филма у којима су се десила два пресудна познанства у њеној каријери - са редитељем Виториом де Сиком и глумцем Марчелом Мастројанијем. Де Сика ће је 1961. са "Ћоћаром" одвести до Оскара, првог у њеној каријери и првог додељеног главној глумици у иностраном филму. Тројац Лорен - Де Сика - Мастројани створиће ремек-дела светске кинематографије, попут "Јуче, данас, сутра" и "Брак на италијански начин".

Пред њеним ногама падали су Ричард Бартон, Питер Селерс, Марлон Брандо...Чак ни брачна понуда Керија Гранта није је одвратила од 22 године старијег, ожењеног и "за главу нижег" продуцента Карла Понтија.

- Био је старији од мене и много више од љубави, представљао је оца, кога никада нисам имала - признала је дива.

Њихова веза почела је као скандалозна прељубничка афера, због које су чак и позивани пред суд, али су њих двоје преживели све: оптужбу за бигамију, блуд, његов развод, претње Католичке цркве, два побачаја, Софијине бројне удвараче... Лепа глумица никада није дозволила да неко посумња у њену љубав према Понтију. На врхунцу славе, из наручја филмских љубавника за којима су уздисале жене широм света, враћала се "свом Карлу" и њиховим синовима. И тако готово пола века. Остала му је верна до његове смрти, 2007. године. Када су је новинари недавно упитали да ли је размишљала да се поново уда, одговорила је: "Никада више. Немогуће је волети два пута у животу".


МАГИЈА СА МАСТРОЈАНИЈЕМ

СА колегом и животним пријатељем Мастројанијем готово четири деценије стварала је филмску магију. Глумили су у 12 великих остварења и до данас остали један од најлепших парова светске кинематографије.

- Хемија међу нама је била готово опипљива, и то је оно што су људи видели и на екрану. Стално су нас питали да ли је било нечега међу нама. Одговор је - не. Били смо најбољи пријатељи целог живота, зар је то мало - пита се глумица.