НИЈЕ све у лепоти, важно је оно чиме човек зрачи изнутра - углавном кажу - лепи људи... а онда ће полудети кад им искочи бубуљица. Терору лепоте тешко је одупрети се. Савршена лица гледају нас с насловних страна, тела без мане изазивају на билбордима, са телевизије се смеше све саме „пријатне појаве“.

Колико је лепота у данашњем свету заправо важна, знају сви према којима је природа била „мање дарежљива“. Екстремне случајеве гледамо у серијалу „Моја тајна“ (ускоро почиње трећи циклус) на Ти-Ел-Сију, који приказује шта преживљавају људи који никада не би могли да се нађу на насловној страни. Било да се боре са псоријазом, грудима неједнаке величине, мноштвом акни или ожиљака, вишком коже која је остала после губитка тежине - свима су заједнички недостатак самопоуздања, несигурност, а није искључена ни депресија.

У превазилажењу проблема помаже им један од најпознатијих британских психотерапеута, др Линда Пападопулос. Мада је и сама лепотица (грчко-кипарског порекла), Линда нам у ексклузивном интервјуу открива да је успела да се стави у кожу јунака серијала.

- Сви имамо несигурности кад је у питању физички изглед, без обзира на то да ли смо забринути због бубуљице која је искочила баш док се припремамо за први састанак или је у питању озбиљан проблем. Јунацима серијала није лако - због лошег мишљења о сопственом телу, они избегавају контакт са супротним полом, некад и пријатељима, а неретко се плаше да потраже посао да се не би суочили с негативним коментарима. Кад се све то сложи, неизбежно је да буду нерасположени, неки чак и депресивни.

* У свету који нас бомбардује савршенством, како да будемо срећни ако нисмо лепи?

- Тужно је што живимо у свету у ком медији славе само један тип лепоте, а има их много. О лепоти размишљам као о цвећу: неки од нас су каранфили, други руже, трећи нарциси. Такође је важно да о телу не размишљамо искључиво естетски и да га не ценимо због оног како изгледа, већ шта може да уради. Превише се бавимо тиме како нам ноге изгледају на штиклама, уместо да о њима размишљамо као о функционалном делу тела који нам омогућава да уживамо док шетамо са децом. Погрешно је да осећај личне вредности базирамо на изгледу. Ако размишљате о људима којима се дивите, Мандели, Ајнштајну, Мохамеду Алију или Марији Кири, сигурно не мислите да су фасцинантни зато што имају савршену кожу или фигуру, већ због свега оног што су урадили.

* Како се одупрети индустрији лепоте која нас тера да се осетимо лоше како бисмо купили њихове производе?

- Када су Синди Крафорд питали на кога би желела да личи, рекла је: „На Синди Крафорд“, алудирајући на фотошоп који од свакога може да направи савршенство. Реалност је да чак ни девојка са насловнице не изгледа тако у стварном животу. Да се разумемо, ја уживам у магазинима о лепоти, али их доживљавам исто као и бајке које читам ћерки. Знам да нису стварни. Па тако, кад видите 25-годишњакињу која рекламира крему против бора или жену с вештачким трепавицама која покушава да прода маскару, схватићете да ту нешто не штима, зар не? Продали су нам причу да је живот одличан под условом да имамо праву хаљину или нијансу кармина. Поверовали смо у мит да ако нисмо савршени, не можемо да будемо срећни. Мислимо да жена треба да изгледа као Џесика Ребит. И онда, док стојимо испред огледала, уместо да кажемо - волим своје очи, чланке, рамена - упорно ловимо мане.

* Осим опседнутости изгледом, шта је још проблем модерног човека?

- Идеја да треба да живимо савршене животе, чему су много допринеле друштвене мреже. Атмосфера је таква да малтене треба да издајемо саопштење о томе шта свакодневно радимо. Ево, овако изгледа мој одмор, погледајте шта сам вечерала, а тек какву сам торбу купила. А онда се поредимо са другим људима који нам нуде исте информације о свом животу и у зависности од њихове способности за саморекламирање, осећамо се боље или лошије.

* Значи, прихватање несавршености је услов за срећу?

- Да, не постоји савршен изглед, ни савршена мама, психолог, новинар. Треба да допустите себи да будете несавршени и да прихватите да се не одвија увек све како сте планирали. Не будите сувише строги према себи ни кад погрешите. Непроцењив је и значај добре социјалне подршке, без обзира на то да ли је тражите у породици, пријатељима или партнеру. Мора да постоји баланс између посла и приватног живота, а важно је и да будемо у дослуху са својим, уместо наметнутим потребама. Зато, следећи пут, када нешто пожелите, било да је у питању изглед, аутомобил или мушкарац, запитајте се: зашто баш то хоћу? Да ли ће ме то заиста учинити срећним?

РИЈАЛИТИ НИЈЕ РЕАЛАН

КАО психолог, Линда је учествовала у снимању прве сезоне „Великог Брата“. То је, открива, било невино доба ријалитија.

- Учесници нису схватали колико су гледани због чега су били природни. Одбила сам да радим наредну, другу сезону јер сам знала да ће такмичари бити многи свеснији камера, што ће утицати на понашање. Нажалост, ријалити жанр је данас све само не реалан. Ти програми привлаче екстремне личности, било да су у питању екстровертни, интровертни, проблематични. Резултат је да ријалитији више не одражавају стварни живот.