У ОКВИРУ пројекта Транс Еуропе Епресс, чији је циљ да повеже Београд и Барселону, шпанска група „Ла фама джем“ предвођена Ћамијем Кулом, одржала је три концерта у Београду и један у Новом Саду. Симпатични Ћами је у суботу у Хали спортова, са много славнијим земљаком Мануом Чаом и његовим бендом „Ла вентура“ на концерту отпевао и хит Пор ла царретера, мада је ноћ раније потпуно изгубио глас на свирци „Ла фама джема“. Весели и спонтани музичари за „Новости“ су причали о својој групи, утисцима из Београда, овдашњој публици, ракији и, наравно, Мануу кога ословљавају са Ел Гранде (највећи). На питање како су се упознали и колико дуго свирају заједно, Ћами Кул је за наш лист, пијуцкајући кафу у строгом центру града, рекао:

- Родио сам се у Мароку, а одрастао у Француској, где сам почео да се бавим музиком. У Француској сам студирао права и онда сам, пре 10 година, отишао у Барселону. Тамо сам свирајући на улици, упознао многе музичаре - између осталог и саксофонисту Рикарда и бас гитаристу Пепа. Сви музичари у Барселони се познају међусобно. Пепо и ја сарађујемо дуго, а на пројекту „Ћами Кул и ла фама джем“ радимо годину дана. Функционишемо као акустични дуо. То је база у коју уграђујемо различите елементе у зависности од тога са којим музичарима сарађујемо. У Београду и Новом Саду наступали смо у саставу: Ћами Кул, басиста Пепо (Аргентинац српског порекла), саксофониста Рикардо (Колумбијац), бубњари Никола и Марко (Срби) и гитариста Хабиб (Колумбијац). Иначе, сви живимо у истој згради у Барселони. На концерту у новосадском клубу „Матера место“ специјални гости били су нам Бранимир Росић и Иван Мартинети, са којима смо се упознали на овој турнеји.

* Врло храбро од вас што сте дошли у Србију без званичног албума и

готово никакве рекламе. Да ли сте задовољни концертима, и како бисте описали нашу публику?

- У Србију смо стигли захваљујући нашим другарима Предрагу и Невени Драгосавац. Сви заједно смо прихватили ризик - могло је да испадне супер, али је могло да крене и наопако. На крају, ово је било једно јако добро искуство за нас. Нисмо дошли због новца, јер нисмо познати као Ману Чао, па ништа нисмо зарадили. На концертима је било много људи, публика је одлично реаговала и изгледало је као да се одавно познајемо. Изненадили смо се не само одзивом људи на свиркама, већ и позитивном енергијом. Овдашњој публици је потребно много, много енергије - ваша публика хоће да експлодира! Лјуди у вашем граду реагују на нашу музику, док је публика у Барселони променљива, јер је то туристички град. Волели бисмо да останемо дуже у Београду.

УЛИЧНИ СВИРАЧИ * КОЛИКО сте највише новца сакупили свирајући на улицама Барселоне?
- Тамо постоји култура уличне музике, много познатих прво је свирало на улици. Могао сам да радим нешто друго будући да сам студирао права, али сам хтео да радим оно што волим, па сам почео да свирам на улици. Мало-помало, постао сам професионални музичар. Улица је одлична школа. А може добро и да се заради. Ипак, одговор на ваше питање је тајна. Ако кажем да смо мало зарадили, људи ће рећи да смо јадни, ако, пак, кажем да смо добро зарадили, онда неће хтети да нам дају паре.

* Шта вам се посебно свидело у Београду?

- Много година живимо у западној Европи и проживели смо цео процес мешања раса и музичког мешања у Барселони, где музичари из целог света међусобно сарађују и креирају специфичну музику пуну различитих утицаја. Београд делује невиније, у смислу да није тако космополитски град као Барселона, и да су људи овде жељни нових звукова и врло заинтересовани да виде шта долази из других делова света. У Барселони си само још један музичар у маси, а у Београду не. Лјудима је било занимљиво што су двојица чланова „Ла фама джема“ из Колумбије, један из Аргентине, а један из Француске, а да сви живимо у Барселони. Нас то пуни енергијом, живимо од радости коју нам даје публика на концертима.

* Са Ману Чаом често играте фудбал у Барселони, ко је бољи?

- Ја играм боље од њега (смех)! А он је, мање-више, као Меси. Добро игра главом. Ману обожава фудбал, ако га питате нешто о томе, све време ће се осмехивати. У нашем крају сви знају Мануа, немогуће је да га не сретнеш. Центар Барселоне је мали, као село, сви се знају. Кад одеш у неки мали бар у Барселони, нормално је да се увек направи неки джем-сешн, музичари се смењују, сви свирају заједно, а Ману је често један од њих. У свету, он је велика звезда, у Барселони он је наш комшија, део породице.

* Откуд ви са њим на бини на београдском концерту?

- Зато што има поверења. Ману не каже: „Хајде, дођи да свираш са мном“. Не, то је процес. За мене је гостовање на његовом концерту била велика ствар. Ноћ раније „Ла фама джем“ је имала концерт који је трајао четири сата. На крају сам не промукао, него буквално остао без гласа. Али, када сам изашао на бину са Ману Чаом, пред онолико људи, било је невероватно. Био је то први пут да сам наступио са њим на великом концерту, а на мањим смо заједно свирали небројено пута.

* Јесте ли имали трему?

- Не, наши концерти углавном трају по два сата, тако да певање једне песме од три минута није никакав проблем.

* Ко су вам музички узори?

- Ми мешамо реге, рагамафин и алтернативни рок. Узори су нам Ел гранде Ману Чао, Макаби, Дон Карлос, Боб Марли, Питер Тош...

* Планирате ли да објавите албум?

- Имамо један албум као „Фама стрит“, али као „Ћами Кул и ла фама джем“ још увек не. Радимо на новом материјалу и албум би требало да буде објављен на пролеће. Снимаћемо га са београдским бубњаром Николом Вукотићем кога смо упознали на овој турнеји и одлично се скапирали.

* Да ли сте пробали најпознатији српски бренд - ракију шљивовицу?

- Ха, ха, ха! Да, три минута потпуног лудила. Мораћемо да снимимо песму о ракији, на пример Ракија па’љуи, ракија па’лла, еса ла румба де Белградо...