ЈЕДНОГ поподнева зазвонио му је телефон. Био је то помоћник Радоша Бајића који га је замолио да дође до "Контраст студија", да га редитељ и глумац упозна. Никола Ранђеловић је отишао тамо, а ни слутио није због чега је позван.

- Нисам био свестан о чему се ради ни после првог разговора, који је изгледао као нека врста кастинга. Радош ми је задавао одређене глумачке задатке, а ја их извршавао на свој начин. Био сам растерећен, спонтан и концентрисан. Нисам се оптерећивао размишљањем шта се крије иза ове приче - каже млади глумац, који је у студио дошао са својом уобичајеном фризуром, а из њега изашао ошишан, без гела у коси и са брковима на лицу.

Радош је одлучио. Никола ће играти Вукадина Таралића, једног од јунака "Равне горе". Годину дана је прошло од почетка снимања серије, што значи да је овај глумац већ истрчао озбиљну трку. Питамо га како му се то чинило на почетку: да ли је мислио да је "стаза" захтевна, да нема снаге да је истрчи:

- Поређење глуме са једним великим маратоном је пун погодак, јер говоримо о комплексности и препрекама на које се наилази у оба "поља". И Радош ми је, на једном од првих састанака, рекао да ће снимање "Равне горе" бити велики маратон и да, ако нисам спреман и сигуран у своју издржљивост, не улазим у такву врсту трке. А спремност подразумева тачност, дисциплину, концентрисаност у сваком тренутку и велику одговорност. Мислим да сам показао добру форму.

*Шта вас је прво дотакло у сценарију "Равне горе" и инспирисало да се заиграте?

- Управо тај први сусрет и разговор са Радошем, још пре него што сам уопште видео сценарио, заголицао ми је машту, покренуо на размишљања како би било да сам ја у тој равногорској причи. Касније, како се прича развијала, и после прочитаног сценарија, жеља и радост су бивали све јачи. А како ме је цела тематика Другог светског рата привлачила одмалена, знао сам да сам на правом месту.

* Колико сте пре снимања серије били упознати са овим делом наше историје? Колико сте сада упознати са њом?

- Мислио сам да знам много више него што сам заправо знао. Сада дефинитивно имам једну ширу слику, коју вероватно не бих стекао да нисам почео да играм у серији.

* Како сте доживели Вукадина?

- Он је врло сличан мени, у смислу да је приближно мојих година, мог размишљања, моје зрелости, и креће се у околини која ми је врло блиска. Он има млађу сестру о којој брине, баш као што ја бринем о својој сестри. За разлику од мене, он живи у ратним условима. Чини ми се да у лику Вукадина нема ничег лошег, јер је зрео за своје године, има здрав разум и поштује исконске породичне вредности. Свестан је колико је то важно, али нажалост, неке околности мењају његов животни ток, због чега поједине одлуке доноси врло емотивно, слушајући срце.

* Радош вам је још на почетку прогнозирао велику популарност. Да ли вас је помало уплашила та прогноза, будући да сте били тек на почетку каријере?

ЛЕТО НА САВИ * КАКО, осим снимања серије, проводите ово лето?
 - Трудим се да сваки слободан тренутак искористим за дружење са драгим људима - породицом, девојком, пријатељима. Одрастао сам у Блоку 45 на Новом Београду, самим тим и на Сави, где волим да се опуштам и уживам.

- Ни тада, а ни сада, не размишљам посебно о популарности. Више сам оријентисан на сам рад, он ми је приоритет, а популарност долази као последица успешно одрађеног посла. Свакако да ми, као младом глумцу, мисли понекад оду и на ту страну.

* У ком тренутку сте схватили да желите да будете глумац? Како се развијала та идеја, како је сазрела?

- Не знам ни сам како је дошло до тога. Знам само да је тадашња жеља и моја потреба за глумом потпуно другачија од ове садашње. То ваљда значи сазревање. Онда је дошла улога у "Шеширу професора Косте Вујића"...

* Ко вас је подржао на том путу, ко вам је помогао?

- Имао сам велику подршку породице да кренем и истрајем у својој замисли. Велики утицај на мој глумачки развој, још од самог почетка, имала су и похађања драмских секција у Дечјем културном центру код Снежане Бећаревић, затим у групи Мике Алексића. После тога на ред долази Академија драмских уметности, где захваљујући својој професорки Гордани Марић добијам прве обрисе правог глумачког заната. Одређено знање и искуство добијам и сада, свакодневно. Од Радоша.