ЈЕДНОСТАВНО - Цуне. Када се давних година појавио са микрофоном, изазвао је прави “цунами” на нашој музичкој сцени. Званично - Предраг Гојковић, певачка институција.

На Јулином брду у Београду, на Велики петак, сумирамо богату каријеру великог Цунета. Прошле године прославио осам деценија живота, шест и по каријере и пола века брака.

Рођен је 6. новембра 1932. године у Крагујевцу. Те године Раднички играо у Крагујевцу против Ференц Вароша. Тата, фудбалски функционер, био је на утакмици. У једном тренутку бабица утрчава на терен и јавља му да је добио сина. Мајка му је стално певала док га је успављивала. Каже нам да је сјајно певала и да га је наравно много волела. Док га је привијала уз себе, говорила му је: “Дођи да те мајка цуне”. И тај препознатљиви надимак прати га до дана данашњег.

А онда је уследило пресељење. Када је имао три и по године, отац је фамилију преселио у Београд. Отац је био берберин и није се плашио београдске конкуренције, јер је био вешт мајстор. И почели су да теку београдски дани малог Цунета, који је у престоници поста велики и где је освојио сам музички врх.

За живота је био три пута бомбардован. Прво, 6. априла 1941. године бомбе су бацали окупатори, три године касније савезници, па опет “савезници” 1999. године. Ушао је у девету деценију и живео у девет наших држава. Од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, до данашње Србије!

ЗАУВЕК ЗАХВАЛАН - СТИЦАЈЕМ околности, оженио сам се на свој рођендан, а моја супруга је једном рекла да сам то урадио како не бих заборавио годишњицу брака - каже Цуне. - Сећам се, 5. новембра 1962. године имао сам концерт у Загребу, а сутрадан смо се венчали у цркви. Био сам веома уморан, а тај се умор претворио у необичну бригу моје супруге за мене, која траје и данас. Због тога ћу јој бити заувек захвалан.

Толико о нашој невеселој историји. А где почиње песма? Још као основац певао је у чувеном Коларцу. Од те београдске институције, креће његов глас по најугледнијим концертним дворанама света: певао је у свим салама филхармоније свих 16 тадашњих совјетских република и 22 аутономне покрајине, у сали Чајковски у Москви, париској Олимпији, Линколн центру у Нјујорку, опери Хаус у Аустралији... Али има тога још много. Казао нам је да није био баш нешто педантан да води неку евиденцију или да сачува неки снимак у својој нототеци. Млађа ћерка Катарина, наша позната глумица, обећала му је да ће му то средити.

Цуне је остао чувен по свом непревазиђеном гласу. Многе његове колеге, па и оперски певачи, чудили су се колико дуго може да пева, а да не узме ваздух. Одатле и већ чувена изјава легендарне Лепе Лукић. Рекла је да “Цуне у јуну пред турнеју оде на Авалу да узме ваздух, да удахне, а у септембру на крају турнеје издахне преостали ваздух”.

Сваки певач, па и наш саговорник, има барем једну песму која му је обележила каријеру. У Цунетом случају то је песма “Кафу ми драга испеци”. Чак је израчунао да је ту песму отпевао више од 40.000 пута. У шали каже да је ту песму више пута отпевао него, што је у животу кафа попио. А због ње је и једини у кући задужен да кува кафу.

- Отпевао сам хиљаде песама и имао много хитова, као што су “Продавачица љубичица”, “Лјубав ми срце мори”, “Соња”, “Јањичар”, “Дунаве, моје море”, “Запевајте песме старе”... Али ето, моје име се везује за песму “Кафу ми драга испеци” која је за многе одавно постала класика - каже Цуне.

Занимљиво је да је Цуне у овој песми променио један део текста. Уместо “Ја ћу доћи око пола ноћи, кафу да попијем”, певао је “Ја ћу доћи, после пола ноћи, да легнем крај тебе”. Е онда су почетком тих шездесетих година почели проблеми. Чак је био оптуживан и за порнографију. Чувени Царевац чувши тај стих ставио је под мишку виолину и напустио сцену у Дому синдиката. Али ствар је полако легла, јер је публика једноставно обожавала Цунета.

Цуне у свом репертоару нема песму “Проклета је Америка”, али има горко америчко искуство. Три године је живео тамо средином шездесетих. Каже да је желео да пева у нашим културним, црквеним и другим институцијама у Америци, али му нису дали. Сматрали су да је комуниста, као сви они који су дошли са простора бивше Југославије за Американце су били комунисти. А по повратку у земљу, за њега нови проблеми. Дочекао га је тихи бојкот. Због Америке, мало и због браде. Овде су га због тога сматрали четником! Касније је доказао да је аполитичан. Лјудима је постало јасно да није имао никакве везе ни са четницима, а ни са комунистима.

АМЕРИКА - КАО и мој отац пресељењем из Крагујевца у Београд, ја сам те далеке 1966. године свесно ризиковао - каже Гојковић. - У јеку популарности у Југославији решио сам да одем у Америку и тамо останем. Нисам знао енглески, а у джепу сам имао само 20 долара.

Ово “инвентарисање” Цунетове каријере не може да прође без једног значајног догађаја од пре више од 40 година. Наиме, титулу најбољег познаваоца песама је одбранио на чувеном натпевавању са Милетом Богдановићем у хотелу “Југославија” 1971. године. Певали су 15 сати и отпевали тачно 273 песме. Цуне је победио.

- Организовали смо такмичење по угледу на Клеја и Фрејзера, који су се тукли 15 рунди - присећа се Цуне. - Сачинили смо правила која су била заштићена у ауторском заводу. У првој рунди је Миле почињао песму, а ја исту завршавао, и обрнуто. Друга рунда је била “на слово на слово”, са којим словом Миле заврши песму, ја с тим словом настављам другу и обрнуто. У трећој смо певали на теме: брод, барка, драга, драги, цвеће, коњи... У четвртој рунди певали смо по задатку противника, тако што смо три месеца пре дуела задали један другом три стотине песама које су се чувале у трезору Народне банке до дана такмичења, када су први пут отворене. Следећу рунду почињали смо песмом без интонације и ритма, с тим што је мој противник морао да пева други глас - терцу... Почели смо око осам сати увече, а завршили сутрадан у један поподне. Да је у то време у Београду био Риплијев биро, сигурно бисмо ушли у књигу рекорда.

После толико година и толиких песама, Цуне нам каже да не жели да буде уморан. Али и додаје да крштеница чини своје. Некада је знао да дође на аеродром и само промени кофере. Сада живи са пејсмејкером и окружен љубављу најближих. Загледан у прошлост и живети садашњост каже да мало треба “притиснути ножну”, а да ће за “ручну кочницу” још видети. Више времена ће посветити супрузи Лепосави - Лели, ћеркама Наташи и Катарини и унуцима Мији, Еми и Сергеју.