Цуне Гојковић: Живот треба да се слави

- Заборавимо протеклу недељу и болест. То је прошлост. Протекле године ме је стрефило много лепших ствари. Прославио сам осам деценија живота, шест и по каријере и више од пола века брака. Мало ли је.

* Негде сте рекли да сте стали на ножну кочницу, а да повлачите и ручну?

- Нисам још уморан од живота, што би рекао мој сјајни колега Тома Здравковић. Само сам мало "снизио" тон. У марту се надам великом концерту у Сава центру. На то ме наговара мој колега Предраг Живковић Тозовац, после његових успешних концерата.

* Ваше млађе колеге су се за Нову годину растрчале по градским трговима...

- То је ново време и то су нови људи који имају своје критеријуме. Нека раде како мисле да је најбоље. Ја остајем привржен оном традиционалном, како сам и почео. А тако ћу и завршити.

* Оне старије колеге ових дана "боре" се за националне пензије. Да ли су оне стварно националне или социјалне?

- За већину не верујем да је у питању социјална пензија. Ја то више гледам као признање, као орден, као награду за дугогодишњи рад, за афирмацију уметности.

* Вашу каријеру је посебно обележила песма "Кафу ми драга испеци".

- За ових протеклих деценија моје каријере ту чувену песму отпевао сам бар десет хиљада пута. Нисам сигуран да ли сам толики број кафа попио у животу. Иако сам у својој кући задужен да гостима скувам овај чаробни напитак.

Певачку легенду остављамо да се полако спрема за излазак из болнице и придужи се најмилијима, супрузи, ћеркама и унуцима, да заједно прославе божићне празнике. Јер, без деде и бадњака нема славља.