НЕКРУНИСАНИ краљ наше поп музике Здравко Чолић отпутовао је у четвртак са београдског Аеродрома „Никола Тесла“ преко Минхена за Чикаго, где ће вечерас са бендом одржати први концерт на америчкој турнеји. Због тога неће присуствовати вечерашњој премијери мјузикла „Главо луда“ у Позоришту на Теразијама, али је у ексклузивном разговору за „Новости“ обећао да ће сигурно доћи на неку од реприза.

- Не знам фабулу мјузикла, јер нисам био ни на једној проби - каже нам Чола национале. - Нисам присуствовао ни претпремијери у Чачку, мада су ме најавили, а да ме нико није питао. Било је још неких екипа које су хтеле да на моју музику раде представу, али је редитељ Никола Булатовић био најупорнији и изгурао своју причу. Видим да је одабрао младу екипу глумаца и певача. Желим му сву срећу, а ја ћу погледати о чему се ту ради чим се вратим из Америке. Нјихова идеја је била да изађем на крају премијере и нешто отпевам, али како сада летим за Америку, вероватно ћу им се придружити на некој од реприза у октобру или новембру, и на крају са бендом отпевати „Главо луда“.

* Редитељ каже да је стрепео да ли ће добити вашу дозволу за песме?

- Ја сам певач и аутор само неких песама, остало су нумере познатих композитора који су радили за мене. Сви су мање-више дали дозволе да се њихова музика изводи у мјузиклу.

* Сећате ли се када сте први пут чули „Главо луда“, која отвара Б страну вашег другог албума „Ако приђеш ближе“ из 1977. године?

- То је песма Ранка Бобана, који је дошао код мене кући у Загребачку улицу у Сарајеву и пустио ми неколико својих ствари. Једна од њих је била „Главо луда“ на текст Душка Трифуновића. Одмах ми се допала јер је текст фантастичан, а музика вуче мало на фолк. Тај албум је продуцирао Корнелије Ковач и увек је било пола његових, а пола песама других аутора. Једно од тих преосталих места смо одмах резервисали за „Главо луда“. Иначе, Ранка Бобана виђам често.

* Управо крећете на још једну турнеју по САД?

- После готово три године, ево ме опет тамо. У Америци имам много драгих пријатеља тако да се радујем сусрету са њима. Сутра сам у Чикагу, у суботу у Детроиту, а идућег викенда певам у Бостону и Нјујорку. Да ли је најбоља атмосфера на концерту у Чикагу? Објективно, тамо има највише наше раје и највише људи буде на концерту. Јесте, најбоље је у Чикагу, некако се највише знамо. Мислим да можемо у Америци да урадимо и Лос Анђелес, јер стижу захтеви за концерт из тог града, али ћемо то да оставимо за неку другу прилику. Постоји варијанта да одемо у Аустралију, у Сиднеј и Мелбурн, негде у децембру.

* Докле сте стигли са новим албумом?

- Почетком октобра почињем да снимам демо-песме. Имам неких својих ствари од којих ћемо продуцент Воја Аралица и ја кренути, а касније ћемо се „качити“ на разноразне идеје. Старо је правило да је увек највећи проблем са текстовима, а мањи са мелодијама, зато бих укључио више људи. Можда пред Нову годину објавим сингл од ових нових песама које имам, али објективно албум не би могао да буде готов пре пролећа.