ЛЕГЕНДА народне музике Предраг Цуне Гојковић ове године обележава неколико „златних“ јубилеја. Пре неколико дана уручена му је плакета поводом пола века од објављивања прве златне плоче ПГП РТС за песму „Кафу ми драга испеци“, која је била прекретница у Цунетовој каријери, али и у народној мизици. Легендарни певач ће 6. новембра прославити 80. рођендан и 50 година брака. Међутим, Цуне истиче да ове године неће одржати солистички концерт, јер са сцене жели да оде тихо и без помпе, баш као што је и градио каријеру дугу више од шест деценија.

- Имам утисак да су опроштајни концерти „ин мемориам“ за живота, и мислим да је боље да се повучете тихо и лагано -почиње причу за „Новости“ Предраг Цуне Гојковић. - Сигурно нећу одржати концерт, јер би то имало контраефекат по моју психу и здравље. То не би било задовољство, већ би се претворило у тугу и жалост. Овако, живим у нади да још трајем.

КУЋА КАО ЦРКВА Цуне Гојковић је каријеру градио тихо и ненаметљиво и каже да је томе у великој мери допринела његова сурпуга Лепосава.
- Она је наш дом сматрала црквом, неповредивим и неутралним простором у сваком погледу - истакао је Цуне. - Дружили смо се са обичним људима из комшилука, она је одржала тај тихи и мирни брак, мада смо обоје по природи врло толерантни.

* Недостају ли вам сцена и публика?

- Имам жељу да певам и још могу, али да ли је то ниво на који је публика навикла и уздигла Цунета? Зашто бих јој покварио тај утисак неком грешком. Умор је стигао и гласне жице и тело. Повремено наступам. То су тихи концерти... А некад сам знао да певам од осам увече до шест сати ујутру. Овако, са колегама изађем на сцену и отпевам неколико песама у току вечери. Усрећи ме, јер сам још ту.

* Какав је осећај кад данас изађете на бину и запевате?

- Изузетно леп, мада сам мислио да ћу то тешко поднети, али нисам. Био једном један Цуне, певао и то се завршило, као што сте својевремено били заљубљени у неки модел аутомобила који је временом кородирао.

* Истог дана прославићете 80. рођендан и златну свадбу?

- Стицајем околности оженио сам се на рођендан, а моја супруга је једном рекла да сам то урадио како не бих заборавио годишњицу брака. Сећам се, 5. новембра 1962. имао сам концерт у Загребу, а сутрадан смо се венчали у цркви. Био сам веома уморан, а тај се умор претворио у необичну бригу моје супруге за мене, која траје и данас. Она је водила рачуна о мом здрављу и васпитању наше деце, јер, нажалост, нисам имао времена да у томе учествујем, због чега јој дугујем велику захвалност.

* Песма „Кафу ми драга испеци“ је била прекретница у вашој каријери. Како данас гледате на то?

- За националну издавачку кућу снимам од 1959. године и имао сам запажене тираже и са другим нумерама. Међутим, 1962. сам се прихватио песме „Кафу ми драга испеци“. Мој избор је определила публика, а не ја. Видевши да је та нумера постала велики хит, публика ме је просто пребацила у народњаке. До одласка у Америку 1966. био сам универзални певач, а по повратку из САД определио сам се за народну музику. Мада сам увек имамо афинитета према тој музици, малтене сам се уплашио новокомпонованих песама које су тада нагло пристизале.

* Шта је још пресудило да се окренете народној музици?

- Певајући на концертима забавну, джез, јужноамеричку и народну музику, имао сам довољно компликација, јер је публика тражила различите песме. Решио сам да мало склоним у страну забавну музику и да се посветим народној, не бих ли колико-толико учврстио стожер око кога би остала народна музика. Тадашње колеге су већ биле у годинама и лагано се повлачиле, а ја сам припадао тој новом таласу, као и Тозовац и Лепа Лукић. Било је знатно мање композитора забавних, него народних мелодија. Јурили су популарне певаче, па сам прихватао и снимао многе песме. Нумере су трајале колико су трајале, али је песма „Кафу ми драга испеци“ остала до данас.

* Рекли сте да сте били уплашени када сте почели да певате народну музику. Зашто?

- Из респекта према колегама који су били на заласку каријере. То су била грандиозна певачка имена, њихов ауторитет је у мени изазивао трему, па сам се трудио да не будем само добар као они, већ и да их надмашим. Али није на мени да кажем да ли сам успео у томе...