СУДЕЋИ према овогодишњем избору за глумачки пар године, укус читалаца „ТВ новости“ није се променио. Уз Ивану Јовановић, младу глумицу која се први пут појавила пред камерама у главној улози, Иван Босиљчић је и ове године освојио срца гледалаца. Овог пута за ролу у серији „Грех њене мајке“. И, били су убедљиви. У традиционалној анкети нашег листа победили су са чак 44 одсто гласова. На другом месту нашли су се Лјиљана Стјепановић и Радош Бајић („Село гори а баба се чешља“) са 30,62 одсто гласова, док су трећи „најомиљенији“ пар били Катарина Марковић и Марко Живић (4,45 одсто), за улоге у серији „Куку Васа“. Иван и Ивана у заједничком интервјуу откривају нам да су уживали током снимања хит серије, да се та енергија очигледно рефлектовала и на публику, али и да их ова награда обавезује да у будућности буду још бољи.

* Колико вам значи ова улога?

Иван: Када сам прошле године отишао на нишки фестивал по исто признање - за улогу у серији „Рањени орао“, пожелео сам себи да и следеће године имам повод за долазак. Жеља ми се испунила и много сам срећан због тога. Радостан сам због ове награде јер су је изгласали гледаоци, а суд публике је најважнији. Они непогрешиво осећају и критикују без пардона.

Ивана: Задовољна сам наградом, пошто видим да је и публика задовољна мојом улогом. Лепо је знати да људи цене то што радиш и да уживају гледајући. Многи су ми рекли да су се пронашли у тој причи и да им је серија улепшавала дане, а верујем да је то истина, чим смо баш ми добили награду. Шта има лепше од тога да људе око себе чиниш срећним?!

* Како вам се свидео лик који сте тумачили?

Иван: Бојан ми се много свидео, јер је другачији од свих ликова које сам до сада тумачио. Навикао сам на позитивце, а Бојан је толико специфичан да сам морао да га тражим и стварам у нијансама. Мислим да сам, уз помоћ редитеља, успео да извучем карактер једне затворене личности која има велику дилему - да ли да уради неморално дело или не. Бојан је особа која доживљава велики обрт у себи, па је мени био изазов да га таквог осетим и изнесем.

Ивана: Неда ми се допала, као и цела прича у коју је њен лик смештен, а не би била тако магична да није била под вођством Здравка Шотре. Он је за неколико секунди успевао да нам објасни шта жели да види у очима глумца. Није ту било редитељског изигравања ауторитета, већ је снимање протицало у пријатној атмосфери, па смо сви могли да стварамо магију лика и приче.

* Како сте се „изборили“ са Иваном?

Иван: Ивана је дивна колегиница. Пре неколико година смо сарађивали у представи „Хамлет“, и то је било драгоцено искуство. Нисмо се виђали једно време, а када смо се прошлог лета срели на снимању серије, приметио сам колико је сазрела као глумица. Били смо вредни и брзо смо пронашли заједнички ритам, тако да нисмо имали никаквих проблема у раду.

Ивана: Иван је вредан и педантан, што ми је веома одговарало. Нас двоје смо бежали кришом од екипе да се преслишавамо, док нам је Шотра говорио да престанемо, јер ћемо „преучити“ текст. Али, ми смо се и даље бесконачно преслишавали - и то је било једино у чему редитеља нисмо слушали.

* А како сте се „изборили“ са Недом, односно Бојаном?

Иван: Неду је било тешко отети, а тај моменат отмице је заиста сјајан. Сећам се да су ми баба и деда причали како су се некада девојке сређивале за одлазак на бунар, па уместо да се врате са водом, момци их отму и - ожене се њима. Како је тај чин давно заборављена традиција, морао сам да тражим финесе како бих га приближио и себи и гледаоцима.

Ивана: Неда се изборила сама са собом и коначно успела да опрости Бојану зарад љубави коју су обоје осећали. Мислим да је та тема веома поучна, актуелна и употребљива у свакодневним људским односима. Чак и данас.

* Постоји ли нешто што бисте пренели из те епохе?

Иван: Мислим да је то било теже, али лепше време. Систем вредности је био другачији и знала се разлика између доброг и лошег, поштеног и непоштеног.

Ивана: Прошлост нам се увек чини лепшом него што можда заиста јесте. Кочије, костими, манири - све је то примамљиво, али, нажалост, непримењиво у садашњем свету. Највише ми је жао што се данас не носе шешири.

* По чему ћете памтити рад на серији?

Иван: Снимање „Греха“ ћу памтити по сарадњи са колегиницом Иваном, непроцењиво вредном раду са Шотром и, наравно, по награди читалаца „ТВ новости“.

Ивана: По дивној атмосфери коју је чинила дивна екипа „Кошутњак филма“, по Шотри који је прави джентлмен, по Зорану Јанковићу, Слободану Терзићу, Веселку Крчмару, костимима Иванке Крстовић, и по дивним пределима Србије где смо снимали.