ЗА велики допринос српској култури, Мерима Нјегомир, певачица народне музике добила је овогодишњу Вукову награду. За ово високо признање кандидовали су је Радио Београд и Културно-просветна заједница Србије.
- Пуних 30 година интерпретирам изворну песму српског народа и никад ми ни на памет није пало да ћу бити лауреат те награде. Врло сам срећна што је неко приметио моју велику посвећеност овој врсти музике - каже за "Новости" Мерима Нјегомир, жена која деценијама, као мајка, супруга и професионални певач, успешно мири приватне и пословне обавезе.
* Има ли међу млађим певачима оних који ће вас наследити у очувању наше изворне народне песме?
- Има пуно младих певача са сјајним гласом и талентом, али нико од њих, нажалост, не успева да направи неко значајно уметничко име. А то им не полази за руком, јер не снимају новокомпоноване песме. Дошла су нека друга времена са новим трендовима. Музика, наравно, мора да иде напред, али због тога не би требало да пресахну извори наше народне песме.
* Једина сте певачица наше народне музике која већ десет година заредом одржава концерте на Коларцу. Шта је то што вас стално тамо вуче?
- Реч је о престижном месту и дивној публици. На моје концерте у том музичком храму долазе заиста дивни људи. Милина је гледати са бине тај фини свет, те удешене даме и господу. Они добро знају да ћу на концерту дати све од себе, све моје емоције. Иако сам помало уморна од организације таквог наступа, планирам да направим и десети, јубиларни концерт на Коларцу.
* Да ли сада наступате у иностранству?
- Раније сам певала у клубовима Југословена и у нашим конзулатима. Када се Југославија распала, све се поделило и променило и ја себе некако нисам тамо видела. Због тога не одлазим више на гостовања ван земље. Била сам Југословен у правом смислу те речи. Мајка ми је у Србију дошла из Босне, отац из Македоније. Ја сам се родила у Земуну. У Србији сам створила све што имам, она је мој једини завичај, моја домовина.
* Кад је реч о вашем пореклу, осећате ли у Србији мањак толеранције?
- Било је људи којима је моје порекло било нејасно. Питали су се - зашто певам српску песму ако нисам Српкиња. Увек сам одговарала да певам зато што српску песму волим, уз њу сам одрасла. Из истих разлога певам и црногорску, руску... Некада су ме узнемиравала та питања. Сада не. Лјуде, баш као и музику, откако знам за себе, делим само на добре и лоше.
* Колико вас је професија певача одвајала од фамилије?
- Иако сам породици била посвећена целог живота, деци сам ипак ускратила много времена које су могли да проведу са мном. Али, другачије није могло. Певање је моја професија. Оно је моја исконска потреба. Уосталом, ја умем да се изразим само кроз песму.
* Значи, ваши најближи имали су разумевање за ваш посао?
- Све што сам могла ја сам им дала. Захваљујући се на Вуковој награди, ја сам се захвалила и мојој деци, која су увек била уз мене. Без њихове помоћи и разумевања ја не бих постигла оно што сам постигла. Као еманципована жена желела сам, међутим, да покажем да се у исто време може да направи велика каријера и да се има много деце. Увек ми је било битно да она осете колико их волим и да им будем добар пример. Данас, када су моја деца одрасли људи, ми имамо савршен однос. Прави другарски.
* Ко су ваши пријатељи?
- Имам много пријатеља и због њих себе сматрам богатом особом. То нису само људи из моје професије.
* Са њима сте прославили Вукову награду?
- Све своје успехе славим са својим пријатељима. Како каже наш народ, "ваља се". Волим друштво и увек се радујем окупљањима. Без песме ноћ не пролази.
* Сматрате ли себе срећном женом?
- Да би човек био срећан, мора да ради посао који воли, да живи са особом коју воли, да буде са људима које воли. За мене је љубав циљ и сврха живота. Имам четворо деце, радим посао који волим, имам много пријатеља и љубави према животу. Ја сам срећна жена. Како ми рече један мој колега: "Бог те је, Мерима, добро погледао".

РАСПЛАКАЛА БИ КАМЕН
ЈЕДАН од разлога што се жири одлучио да Мерими Нјегомир додели Вукову награду, јесу и коментари колега скупљени у њеној монографији, коју је написао Никола Рацков. У тој књизи Бора Дугић каже: "Знам много покушаја интерпретације чувене песме `Зајди, зајди`, али мало оних који се могу поредити са Меримом. Својом интерпретацијом она би расплакала камен".

СПОРТСКИ ДУХ
* КАКО одржавате кондицију?
- Спортски сам тип. Одмалена сам се бавила гимнастиком, скијањем и на снегу и на води. Тенис је моја посебна љубав. Често учествујем на турнирима и обично побеђујем - каже Мерима кроз смех. - И децу сам, како она кажу, "навукла" на тенис, јер то је спорт који када се једном научи - од њега се не одустаје. Када редовно играм тенис, набацим и кондицију, па концерт од два сата отпевам с пола утрошен снаге. Што је најбитније - друштво за тенис се увек нађе.

НАСЛЕДНИЦА
* САМО једно од четворо деце кренуло је вашим путем. Пропевала је засад само ћерка Милица.
- Деца су, вероватно, поред мене видела колики рад мора да се уложи у овај посао, колико су велика одрицања, колико је непроспаваних ноћи, путовања. Ваљда и због тога овај посао није забаван и интересантан. Милици је остао још дипломски рад, па тек кад га положи планира да се посвети музици. Она иде на часове соло певања, али не код мене. Подржавам је максимално, али од ње зависи да ли ће успети. Морам да кажем да не слуша моје савете, а то је, ваљда, нормално када се у професионалном односу нађу мајка и ћерка.