КАДА је жири престижног европског такмичења у украшавању торти у мађарском месту Сиксон прочитао да сребрна медаља припада Марлен Дитрих из Србије, жамор у дворани у тренутку је прекинуо тајац. А онда је по одличје изашла лепа и насмејана плавуша, која стасом и харизмом чак и подсећа на надалеко чувену немачку глумицу.

- Посебно сам се представљала жирију и показивала личну карту, а онда је члан жирија из Немачке у шали рекао да није ни сумњао да ми је име "фејк" - прича нам Марлен, и додаје да је раније било много смешних и мање пријатних сцена. На граници су ме једном приликом питали "где ми је друг Хитлер", хтела сам да им објасним да је она била антифашиста, али сам одустала. Говорили су ми да ћу због свог имена, шта год да радим, бити у јавности, што је за мене значило дупло више доказивања и да у ономе што радим будем перфектна. Тако то буде када родитељи дају имена деци по неким својим афинитетима, а не размишљају да ће она то име носито цео живот. Додала сам мужевљево презиме Патарчић, да би мало било обичније.

За разлику од филмске диве, никада се није бавила седмом уметношћу, али је и њен рад више него уметнички - прави лутке, нотесе од пустоване вуне, ешарпе, а сада и торте које украшава превазилазе границе заната. На међународном такмичењу представила се са две декорације - тортом са мотивима суботичке палате Ференца Рајхла и тортом коју краси Буњевка.

Прочитајте још - Праве срећу од фондана: Фигурама омиљених дечијих јунака украшавају торте за децу са сметњама

- Конкурс је био за декорацију фонданом и шећерном масом, најпре су биле категорије почетник, хоби и профи, али на крају, пошто није било довољно пријављених, спојили су све категорије и зато сам хтела да одустанем. Међутим, отишла сам са тортом на пет спратова на којој су мотиви Рајхлове палате, која је била за квалификације за "Кејк интернешнал Лондон", док је "Буњевка" у комплетној ношњи, била у категорији мала артистика - даље ће Марлен поносно показујући своја дела. - Жири, у чијем саставу је било двоје људи из Енглеске, троје из Мађарске и један из Немачке је оцењивао "вау" ефекат и ручни рад. Било је око 200 радова и три поена ми је фалило до злата.

Да би се направило јестиво уметничко дело неопходни су упорност и стрпљење, јер из прве често ништа не успе.

Фото Ј.Л.


- Посластичарство учим годину дана и због обуке сам прошла више од 4.500 километара. Битно ми је да оно што направим буде лепо украшено, али и здраво, тако да правим креме без глутена, лактозе и шећера - додаје Марлен. - Користим домаћи џем од бундеве и зеленог парадајза, који са зачинима и наранџом има један специфичан укус и сјајан је као егзотична нота торте. Не користим маргарин, него путер и то само посебне врсте.


ОТАЦ ОБОЖАВАЛАЦ

ДЕДА је некада био, а отац је и дан-данас велики фан Марлен Дитрих.

- Тата је сакупљао новинске исечке, целу једну витрину у кући је испунио књигама о њој... Чим сам се родила послао јој је писмо у којем је обавештава о томе. Сва писма су се вратила, али он није одустајао - сећа се Марлен. - На коверту једног, које је послао накнадно, залепио је моју фотографију и у њу ставио цртеже које сам нацртала. Тек на то писмо нам је одговорила. Све док се није разболела, уочи Божића би нам слала своје слике и књиге.