КАДА половином 2022. године Унеско буде одлучивао о томе може ли Царичин град да са номиналне пређе на званичну листу светске баштине, ово археолошко налазиште из шестог века изгледаће потпуно другачије него данас. У реализацију Стратегије заштите и презентације локалитета који је, како се верује, подигао римски цар Јустинијан Први, у близини места свог рођења, држава ће уложити најмање три милиона евра, а све планиране инвестиције имају за циљ позитивну одлуку Унеско.

Стратегија обухвата конзервацију и презентацију резултата истраживања који на овом локалитету у континуитету трају дуже од сто година. У њеној припреми су учествовале све релевантне институције, од надлежног министарства и Републичког завода за заштиту споменика културе, преко Археолошког института из Београда до лесковачког Народног музеја.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Водовод добија и насеље Љуба код Шида

- Ту су пројекти заштитних конструкција над објектима са мозаицима. Очекују нас конзервација и презентација архитектуре, а биће настављени и пројекти за утврђивање акропоља и рестаурација појединих грађевина - истиче Верољуб Трајковић, кустос лесковачког музеја и члан научно-стручног тима који је припремио стратегију. - Планирана су и нова истраживања, као и активности на заштити и чувању покретног археолошког материјала и многи инфраструктурни радови од прилаза локалитету, преко његовог ограђивања, до паркинг-простора и расвете.

Важну улогу имају и Завод за заштиту споменика из Ниша као и Општина Лебане која интензивно ради на експропријацији земљишта и решавању имовинско-правних питања, а припрема и пројекте за пратеће садржаје без којих је савремени туризам незамислив.

У лесковачком музеју истичу да ће од овог пројекта сви имати користи. Он ће допринети развоју туризма и других грана привреде, док ће научне институције остварити сан да Царичин град буде представљен у складу са угледом који има у свету. Туристи ће коначно моћи да виде мозаике по којима је овај локалитет препознатљив.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Држава гради нови мост у Косјерићу

РИМСКА МЕТРОПОЛА

ЦАРИЧИН град живео је само 80 година. Простире се на око стотину хектара и представља римску метрополу у малом. Он је имао све садржаје као и највећи римски градови, али мањих димензија. Ту су водовод, канализација, цистерна и водоторањ, пет система одбране, цркве, брана, језеро, пет мостова, неколико јавних купатила као и принципија, седиште војног команданта и архиепископски двор. Овде је пронађено шест царских и 25 црквених печата, а међу њима и печат архиепископа Јована који се помиње у изворима тог доба.