Стручњаци београдског Народног музеја, с колегама из Фондације "Архитекта Александар Радовић" из Ниша који већ десетак година проучавају обичаје на Старој планини, предложиће да израда "женског хлеба" у црепуљи уђе у национални регистар нематеријалног културног наслеђа.

Реч је о поступку израде хлеба за кога постоје докази да је стар најмање 7.000 година, казала је Танјугу музејска саветница Народног музеја из Београда Биљана Ђорђевић, која већ десетак година долази у Гостушу, познату у као "камено село" јер је све направљено од камена", где проучава овај изузетно архаичан начин припреме хлеба.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Грађани у страху: Небо над Јагодином се зацрни усред дана, а ево шта је разлог те појаве (ФОТО)

"Од 2009. године долазим у Гостушу и проучавам управо израду хлеба у женској црепуљи. Женској због тога што се вековима уназад овим послом баве искључиво жене, никако мушкарци. Она је изузетно интересантна за моја истраживања јер је начин на који су жене на целој Старој планини припремале а и сада понекад припремају хлеб изузетно архаичан", рекла је Ђорђевићева.

Она је навела да најстарије црепуље потичу из неолита, тако да се може рећи да је овај поступак стар бар 7.000 година.

"Нажалост, веома мало жена данас зна да припрема хлеб на овај начин, а ми покушавамо да то презентовањем младим нараштајима спасимо од нестанка. И не само то, већ и да израда женских црепуља на Старој планини уђе у национални регистар нематеријалног културног наслеђа као још један битан елемент", каже Ђорђевићева.

Овај поступак подразумева да се најпре од блата, које се меша с кучином, прави посуда за печење која се пече у огњишту, након чега се у њу ставља умешено тесто које се одмах прекрива жаром са огњишта. Црепуља у којој се пече хлеб, а која се и сама пече у огњишту, назива се у овом селу и "женском црепуљом", јер по древним обичајима, само жене могу да припремају хлеб на овакав начин, и то искључиво непаран број жена, а црепуља се на крају, пре печења, "декорише" крстом.




Бака Вера Манић објашњава да искључиво жене могу да праве овако хлеб.

"Жене иду на земљу, газе земљу коју мешају са водом и кучином, формира се црепуља, на крај се стави и крст на средини, затим се пече у огњишту. Када се испече црепуља, ставља се тесто које се пак покрива жаром са огњишта и врло брзо се испече хлеб", каже бака Вера, која са још неколико Гостушанки и данас повремено прави хлеб на овај хиљадама година стар начин.

Љубина Николић каже да нема укуснијег хлеба од хлеба направљеног на овај начин.

"Иако цео поступак не обећава, хлеб припремљен на овај начин је изузетно укусан. Нажалост, потребно је много посла да би се направио, али на крају добијате хлеб јединственог укуса какав се све ређе може пробати", каже бака Љубина.