СВАКЕ године се у Србији дуплирају плантаже под индустријском конопљом (кудеља), па се тако ове јесени под овом биљком, коју многи називају биљком будућности, нашло око 800 хектара. Агрономи истичу да је узгој ове биљне врсте веома исплатив, јер, рецимо, може да донесе годишњи приход за три до четири пута већи од прихода код узгоја кукуруза.


У Удружењу произвођача и прерађивача алтернативних биљних врста "Конопља" подсећају да се бивша Југославија средином 20. века убрајала међу најзначајније произвођаче ове индустријске биљке. У Оџацима је, да подсетимо, била јединствена берза кудељне стабљике, одакле се диктирала цена од Италије до Енглеске.


- У једном тренутку, нафтно-хемијски лоби је схватио да им је конопља озбиљна конкуренција, јер све оно што се прави од пластике, може да се направи и од конопље. Тако је кренуло организовано уништавање ове биљке, па је то захватило и нашу земљу, посебно причама о штетности марихуане, коју су изједначили са индустријском конопљом - рекла нам је др Маја Тимотијевић, председница овог удружења.


Број заинтересованих пољопривредних произвођача расте из дана у дан, јер је ово, како каже, биљка која захтева мало а даје пуно, пошто се, рецимо, од ње производи више од 50.000 производа. У домаћим прописима, који су још важећи, пише да се од конопље праве само влакна и храна за птице, а нигде се не спомиње њен значај у индустрији папира, у текстилној, прехрамбеној и фармацеутској индустрији, у козметици, грађевинарству и заштити животне средине.


- Обраћала сам се министарствима пољопривреде, здравства и унутрашњих послова, пошто су сва три укључена приликом прикупљања дозвола за узгајање конопље. Молила сам их да се регулативе промене, да буду прилагођене развоју ове гране пољопривреде - рекла нам је др Тимотијевић.


Прочитајте још: Зашто је конопља у Србији заборављена


Произвођачи конопље широм Србије кажу да се узгој конопљеове биљке и те како исплати, па је многи сеју сваке године на местима где су раније гајили пшеницу или кукуруз. У Коштунићима код Горњег Милановца недавно је основана прва еко-задруга "Српски домаћини", која ће се бавити производњом органске хране, између осталог и лековитог биља и конопље која ће се користити у медицинске сврхе.


СТРАНЦИ

Да нас неко погрешно не схвати, не захтевамо да марихуана буде легализована, већ да се олакша производња индустријске конопље. Јер, сваке седмице долази по неколико страних инвеститора, који желе да уложе новац, али када виде наше регулативе, они одустају - рекла је др Тимотијевић.