СТАЊЕ у сеоским водоводима широм пиротског краја, о којима брину сами мештани је - катастрофално.

Анализу је, на захтев Градске управе, с којом је потписан уговор о испитивању стања у поменутим мрежама, обавио Завод за јавно здравље из Пирота, а из 26 села је узето 36 узорака. И, микробиолошка неисправност је установљена у чак 95 одсто случајева, односно само је вода у Костуру исправна, јер се редовно хлорише. У Рудињу су, примера ради, установљене и хемијска и бактериолошка неисправност.

- Узрок су углавном бактерије фекалног порекла, јер је реч о водоводима код којих су мреже оштећене и дотрајале, каптаже запуштене, резервоари оштећени и без поклопаца, па се често дешава да унутра упадну животиње и ту угину. Тако долази до контаминације воде и микробиолошке неисправности - прецизира начелник Одељења за хигијену у пиротском Заводу за јавно здравље др Зоран Станковић.

Каже, у неким селима има и по неколико такозваних водовода које су градили сами мештани, али их нико не одржава, или се то чини крајње нестручно, а око резервоара и каптажа не постоје санитарне зоне заштите...

Прочитајте још - У Пироту деценију и по пију бактерије

Идентичне анализе су рађене и на јавним чесмама Градић у Пироту, Сопотски хан, Даг бањица, Титовој чесми, код Планинарског дома, у Завојском насељу и у Височкој Ржани. Резултати су показали да је за пиће исправна само вода у Височкој Ржани, и то на чесми која је на левој обали Височице, код моста на уласку у село.

- Сеоски водоводи који нису у надлежности јавног предузећа "Водовод и канализација" у Пироту су потенцијални извор епидемије или спорадичног оболевања од вирусних, бактериолошких и паразитних болести. Иако звучи чудно, мештани су стекли неку врсту имунитета на ову воду и углавном немају велике проблеме, или бар не знају да их имају, али кад би се неко са стране напио са њихове мреже сасвим сигурно би имао озбиљне стомачне проблеме - указује др Станковић.

Др Зоран Станковић   / Сеоско појило у Нишору, Фото В. Ћитић

После свега, у закључцима који ће бити прослеђени Градској управи у Пироту, Завод за јавно здравље је предложио низ мера које је неопходно предузети зарад побољшања невеселог стања. Примарно је, сазнајемо, решавање питања власништва над поменутим водоводима, а уследиће и препорука да се организује обнављање каптажа, резервоара и водоводних мрежа, те обавезно хлорисање воде. Наравно, неизоставне су и учестале контроле квалитета за које би требало да буде задужена стручно оспособљена и опремљена институција.

Дотад, ЈП "Водовод и канализација" из Пирота брине о водоводима у двадесетак села која зато пију исправну течност. Вода се хлорише и наплаћује, а резервоари и каптаже су заштићени.

Директор поменутих пиротских комуналаца Зоран Николић најављује да ће у догледно време ово јавно предузеће преузети бригу о водоводима у Станичењу и Сопоту, али наглашава да су при таквим процедурама неминовни огромни издаци зарад сређивања система.

Штавише, у селима која имају проблеме са пијаћом водом су - као по правилу - лоши међуљудски односи, односно велики број тамошњих људи не жели да преда водовод на газдовање градској фирми уз објашњење да су их они сами градили и сносили трошкове.


ЗАКОН УКИНУО ХЛОРИСАЊЕ

СТАЊЕ у сеоским водоводима је до пре 18 година било неупоредиво боље, с обзиром на то да су тадашњи прописи обавезивали надлежне установе да најмање двапут годишње - о трошку Министарства здравља - контролишу овакве водоводе и обављају хлорисање. Нажалост, уследиле су измене закона којима се прешло на тржишни облик пословања, па је и хлорисање престало, а житељи удаљених планинских села су, практично, остали препуштени самима себи.