ЈОШ траје носталгија народа уз трасу некадашње ускотрачне пруге на траси од Београда, преко Горњег Милановца, Пожеге и Вишеграда, до Сарајева, а исти жал дели Удружење радника уметника Србије и Црне Горе које је организовало изложбу слика на најстаријој локомотиви у Србији. Најновија поставка је уприличена на остатку уског колосека у Пожеги, у својеврсном музеју на отвореном.

Поменута пруга је укидана етапно, па је ред на колосек у Горњем Милановцу, у којем је и седиште поменутог уметничког удружења, дошао касних шездесетих година прошлог века, а на Пожегу 1974, и тако редом. Од пруге кроз Милановац и околину није остао ни метар, у згради станице су кафане и канцеларије, а Пожежани су успели да за успомену сачувају баш много тога.

Прочитајте још - Кроз Шумадију шинама 100 на сат

- Желели смо да баш овде подсетимо на значај који је пруга имала за ове крајеве - каже челник радника уметника из сада двеју држава Радојко Солујић, док свејеврсни кустос музеја на отвореном, железнички радник Дарко Тешић, са великим жаром посетиоцима објашњава да је поменуту пожешку локомотиву 1873. у Минхену произвела фирма "Краус", да је "јурила" 15 километара на сат и вукла два вагона без иједног седишта, само са малом фуруном усред сваког од њих.

Каже, путници су доносили оно на чему би седели, те нарамак дрва ако су желели да се не смрзавају, а неретко су им се придруживале и машиновође - да накратко згреју руке.