ЧУВАРИ историје у Жупи покренули су велику акцију да поново у жижу научног интересовања ставе вредно културно благо - пољане. Привремена привредна насеља, где су од давнина боравили виноградари и воћари током сезонских радова, давно су запуштена: од 70 жупских пољана, у врло тешком стању или урбанизоване - постоје само 24. Свега су три нетакнуте: Јежевица, Црвена јабука горња и Црвена јабука доња. И њих, међутим, време нагриза.

- Пољане су културно благо не само нашег краја, већ и Србије, а борба за њихово очување не треба да се заснива само на ентузијазму појединаца, већ и шире, уз истрајно ангажовање посленика културе и ван оквира локалне заједнице - каже историчар Иван Брборић, директор Завичајног музеја Жупе. - Насеља, међу којима нека потичу из средњег века, морају да се сачувају. Уз подршку Министарства културе, у Београду смо приредили изложбу "Жупске пољане, благо које нестаје", како би се скренула пажња на те бисере народног градитељства.

ВЛАСНИЦИ кућа у пољанама су били становници Копаоника, Гоча и Жељина, које окружују винородну Жупу, али и становници долина око Западне Мораве и Ибра. Мање пољане својевремено су бројале око тридесетак, а међу њима, највећа, Крушевица, више од 200 подрума. Заувек су нестале пољане Куманац, Трнавачка, Сарака и Дреначка пољана. У потпуности су руиниране и пред нестајањем Парчинска, Боћка и Ботуњска пољана. Неке су урбанизоване и припојене Александровцу - Вуков до, Доње и Горње Стањево, Смоница, Ракља.


Прочитајте још - Маријин мерло стигао до Јапана

Први писани спомен пољана датира из средњег века, о чему сведоче владарске даровне повеље, попут оне жупана Стефана Немање из 1196. године. О пољанама пишу бројни истакнути научници, истраживачи - Јован Цвијић, Јосиф Панчић, Станислав Винавер, Милан Ђ. Милићевић...


- По жупским виноградима су расуте левкастим црепом покривене и на спрат често грађене пољане у којима се муља грожђе и чува вино - записао је аустријски археолог и путописац Феликс Каниц.

НЕСТАЈАЊЕ ИЗУЗЕТНО интересовање изазвала је изложба "Жупске пољане, благо које нестаје", које су осмислили Иван Брборић и Зоран Благојевић Жека, уз подршку етнолога мр Катарине Грујовић Брковић. Више аутора, међу којима и архитекта Гордана Нејковић, учествовало је у припреми обимног материјала о пољанама.

У ОБЈЕКТИМА у пољанама су боравили радници током радова у винограду, али су се чували алати и вино. Посла је било од почетка маја па све до Петровдана. Током године у пољанама је живео само чувар - "пољак".

- Разлог нестајања и пропадања пољана је константно опадање узгоја винове лозе од 1950. до 2000. године, послератна конфискација и национализација - наводе истраживачи.

Велики борац за обнову пољана био је професор историје и оснивач Завичајног музеја Милослав Бонџић (1934-2013). Како је најављено, његови наследници из Александровца, у музеју, који је основао и Музеј винарства и виноградарства, уз консултације са Заводом за заштиту споменика културе из Краљева, обратиће се државним институцијама са предлозима за поновно оживљавање старинских насеља.


KOНЗЕРВАТОРСКИ РАД

ПОСЛЕДЊИ конзерваторски радови у жупским пољанама одвијали су се осамдесетих година прошлог века. Радила се и техничка заштита објеката у пољанама Лукаревина и Покреп. Пут до ревитализације неће бити једноставан, а решење би могло бити, како кажу чувари историје у Жупи, откуп пољана под покровитељством Општине, приватних лица или фирми, као и тесна сарадња са садашњих власницима. Нужна су и мултидисциплинарна истраживања и конзерваторско-рестаураторски радови. Најмање 100.000 људи сваке године посети манифестацију "Жупска берба".