ТРСТЕНИК - САМО се у једном селу у Србији печење једе као "пица на парче". То је Стопања,престоница друмских кафана на путу Крушевац-Краљево, где скоро 24 сата дневно црвчи најбоље прасеће и јагњече печење. Укусна пауза на путу за Чачак, "мост" Централне и Западне Србије, Бих и Црне Горе, стопањска магистрала увек је била пуна возила,пешака и кафанских столова.И гостију.


Од петка се стопањске печењаре спремају за навалицу гладних посетилаца, која ће трајати и 7. и 8.септембра, у оквиру 3."Печењијаде", популарне туристичко манифестације. Браћа Гашић, Мирослав и Радиша, раде пуном паром, уз подршку особља. Од раног јутра заузето је скоро свих 110 места за седење у кафани.


-Навикли смо на гужву, јер радимо нон-стоп, током целе године,осим на велике свеце и празнике-прича за "Новости" Радиша Гашић,који је од малих ногу у угоститељству.-Имамо нашу прасад, тако да су и "залихе" спремне. Специфичност кафана у Стопањи је да печење увек мора да је свеже и вруће, што значи да процес од клања до сервирања траје најдуже три сата, од чега је печење око два и по сата. Замрзнуто место се код нас не признаје!


Прочитајте још: ФЕНОМЕН КАФАНА: У Стопању због печења свраћали Чкаља, Чола, Бајден...


Када се прасе или јагње поставе изнад буковог ћумура, мишићи морају још да мрдају. Ту, посао, наравно није готово, јер печење се окреће на високој температури, како би било румено и хрскаво.


-Са послом се почиње око седам ујутро, и док се не заноћи, нема гашења ћумура-каже за "Новости" Стопањац Раде Витковац.

Стручни жири већ је првог дана оцењивао припремљене узорке печења и то по категоријама најбоље јагњеће,односно прасеће печење и најлепше аранжирана прасећа глава.






-Оцењујемо усољеност,укус,квалитет, сложеност и све те комбинације утичу на коначан суд-предочава нам председник жирија Драган Мачужић, познати познавалац угоститељства из Врњчаке Бање, У каријери сам имао прилике да пробам печења у целој бишвој СФРЈ, и нигде заиста није као у Стопањи.Не каже се случајно, да се овде печење пече од пања,након избора од "сто пања".




Како је печење бренд Стопање, тако је и место постало бренд Трстеника.





-Врло смо поносни на манифестацију која слави и печење и Стопању-истиче за "Новости" Александар Ћирић,председник општине Трстеник.- Најзаслужнији за ту чињеницу су пре свега наши угоститељи, а ми се трудимо да им пружимо сваку врсту подршке. Радили смо доста и на путној инфраструктури, како би угоститељска понуда била још доступнија.Да би младе задржали у месту, почели смо да градимо и обданиште, прво после више деценија.


КАФАНЕ ОД ПАМТИВЕКА -ПОЧЕЦИ кафанског посла у Стопањи везују се за средину и крај 19.века-прича за "Новости" мр Јелена Стојковић,која је изучавала феномен стопањског угоститељства.-Стари записи спомињу Стопању још 1467, а механу-1837.године.Кафана са најдужим породичноим власништвом је из 1926.године. Стопањци су једнако поносни на сва наслежа која имају.


Стопања има тек нешто више од 1.000 душа. Ко нема своју печењару,редовно долази у "крајпуташке" да се окрепи. Густ и бучан саобраћај на врло фреквентном путу, где се возила тискају пут мора или Копаоника, а неретко "силазе" са ауто-пута како би се свратило на печење, никоме не смета. На апетит не утиче ни топла јесен, ни врелина са десетине ћумура. Дуж целе магистрале која пресеца Стопању гошћење с масним рукама стари је обичај.


СТРАНЦИ ДОБРОДОШЛИ У ДОМАЋЕ ПЕЧЕЊАРЕ


ТУРИСТИЧКИ радници очекују више од 20.000 људи у три дана феште. Страни туристи,Французи,Немци,Кинези већ су пробали печење током претходних манифестација. Чак 11 печењара отворило им је врата, а поред пуних овала меса, ту су и целовечерњи концерти.

-Имамо доста излагача, а поред домаћих печењара још три шатре са посебним програмима - износи Владимир Јефтић, директор Туристичке организације општине Трстеник.