ПРИВОДЕЋИ крају радове на реконструкцији Цркве Благовештења у Штиткову, Милешевска епархија и Одбор за обнову светиње издали су књигу "Штитково, историјско, духовно и културно наслеђе". Аутори, Ужичани - Драгиша Милосављевић, историчар уметности и Бошко Копуновић, истраживач баштине, сабрали су, међу корице, трагове са спаљених црквишта, записе из рукописних књига и архива, са крајпуташа и гробаља, али и предања и драгоцене фотографије, које обнављају памћење о некадашњем средишту Старог Влаха.

Књига подсећа и на слике и прилике нашег немара и бахатости према наслеђу, на кратко памћење и брзи заборав. Драгоцена заоставштина споменика, традиционалног народног градитељства и амбијентална целина, без печата су државне заштите, већи део препуштен зубу времена, без археолошких ископавања... Отуда и апели да Штитково доспе на листу заштићене баштине.

Штитково, село на 25 километара од Нове Вароши, познато је по знаменитој лози кнезова Рашковића, која је у вековима османског мрака одржавала жар вере и писмености, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне, чувала огњишта. Зидали су светиње, поручивали иконописе, плаћали писање и повезивање књига, набављали црквени мобилијар, окупљајући народ око храмова. Била је то, у ствари, наслеђена традиција преузета од средњовековних српских владара и великаша.

Најпознатији међу Рашковићима из Штиткова је српски патријарх Гаврило Рајић Рашковић (1595/1659), кога је СПЦ прогласила за мученика и свеца. Десетине страница књиге посвећене су његовој ктиторској заоставштини и политичкој делатности, али и зашто се деценијама ћутке прелазило преко историјске улоге кнезова.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОСМИ СУСРЕТИ ЗЛАТАРСКИХ СЕЛА: Вештина и снага делија


Аутори наводе да је срећна околност што су се у напуштено и спаљено село Штитково после слома Првог српског устанка, доселиле фамилије Чкоњевића и Чакаревића, трговаца и духовника, које су посвећене оснивању школа, набавци књига и обнови благовештењског светилишта чији је ктитор био патријарх Гаврило. Градњу цркве од 1863. до 1868. године, уз дозволу турских влсти и подршку кнеза Михаила Обреновића, водио је Андреја Дамјанов, један од најпознатијих градитеља које је имала тек ослобођена Србија.


У току четворогодишње акције на иницијативу земљака Војина Вучићевића, и уз подршку преко 650 приложника, радило се на заштити цркве од влаге и враћању старог сјаја, конзервацији иконостаса. Преостала је санација бетонског зида између цркве и језера на речици Врело, израда дренаже и одвођење атмосферских вода. Радови су, нажалост, извођени без техничких услова и надзора Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

Село Штитково


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Zlatar čeka neimare


КАЛАЈИТОВИЋ

Mеђу знаменитим личностима нема ни слова из биографије Вука Калајитовића Калајита (1913-1948), поручника Војске Краљевине Југославије и команданта Другог милешевског четничког корпуса.

Кућа од камена


ЕТНО-ОАЗА БЕЗ ЗАШТИТЕ

- Правилно груписане куће у чудном и природном заштићеном центру села (засеок Врело) одавно изазивају пажњу етнолога, историчара и уметника - подсећа Драгиша Милосављевић. - Урбанистичка концепција Штиткова увек је пленила посетиоце: куће без ограда и са двориштима препуним цвећа, окренуте према цркви и школи, са помоћним и привременим објектима који су на правилном растојању од грађевина у којима се одвија живот, упућују да је народна мудрост успоставила синхронију између природе и људског битисања.