МУРАЛ са мотивом бечкеречке тврђаве, површине 56 квадратних метара, у Жупанијском парку у башти Градске куће, његов аутор, академски сликар Виорел Флора, обнавља и допуњује новим садржајима, након 15 година од осликавања. Тада је настао на основу његове уметничке визије и сачуване скице Темишварске тврђаве из 1596. године, грађене по узору на Бечкеречку.

- Петнаест година је прошло и оставило траг на једном од најзначајнијих, и како историчари кажу, најинтересантнијих мурала у граду и право је време да се он обнови - истиче Виорел Флора. - Треба и концептуално допунити наношењем нове импрегниране подлоге и написом о историјату тврђаве, који ће постати саставни део мурала.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Central perk" u gradu na Begeju



Напомиње да је очишћен и алпинеум са каменим остацима на којима је уклесана 1784. година, када је подигнута прва жупанијска зграда, у коју су били уграђени остаци тврђаве.

Након санације пукотина, обијања малтера и наношења нове подлоге на деловима зидова где је то неопходно, у току је осликавање нових елемената, тј. мотива, као што су средњовековни српски војници, банатски граничари, представљени у специфичним униформама из тог периода, као и неколико знаменитих личности из српске средњовековне историје.

Историчар др Јене Сентклараи у свом делу "Бечкеречки град" истиче да је тврђава имала облик правоугаоника, чије се дуже странице поклапају са данашњом ивицом Трга слободе, све до почетка Улице цара Душана. На основу таквог описа, није тешко закључити да се већи део бечкеречке тврђаве налазио управо на простору који данас заузимају Градска кућа и Градска башта.

Њени камени остаци, уграђени су делом у градски житни магацин, касније зграду позоришта на централном тргу, а делом у прву жупанијску зграду, на месту данашње Градске куће.


ТУРЦИ ЈЕ ОСВОЈИЛИ

ПОДИГНУТА на некадашњем централном варошком острву 1528. године, тврђава је до темеља срушена у првим годинама 18. века на основу одредбе Карловачког мира. Тврђава је саграђена као стратешки војни топоним у систему аустријске одбране од турских освајачких похода, али у функцији, практично, није ни била јер је турска војска под заповедништвом Мехмед-паше Соколовићаосвојила утврђени бечкеречки град без већег напора, 24. септембра 1551. године.