АЛМАШКИ крај, три века старо језгро града, сачуваће шарм и дух прохујалих времена, захваљујући одлуци Владе Србије да овај крај у којем се и данас може видети лик старог Новог Сада, постане заштићена амбијентална целина. То је резултат деценију и по залагања Удружења "Алмашани" да се после дугогодишње девастације најстаријег дела града сачува оно што је преостало.

Не кријући задовољство што је овом одлуком Алмашки крај добио признање и заштиту од неконтролисаног инвестиционог ширења, Маријан Мајин, председник Удружења "Алмашани", каже да је њихова иницијатива наишла на подршку градоначелника Милоша Вучевића који се лично заложио као Новосађанин, и Завода за заштиту споменика културе.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Зрењанин: Грађани не плаћају прикључак на канализациону мрежу

- Још 2005. године је покренута иницијатива да се сачува аутентичност најстаријег новосадског краја - предочава Мајин. - Сада је пред нама нови период истинске ревитализације Алмашког краја, за коју је очување градитељског наслеђа само неопходан предуслов.

Регенерацијом Свиларе у оквиру пројекта Културних станица Фондације Нови Сад европска престоница културе 2021, Алмашки крај је добио нови културни садржај којим привлачи не само Новосађане, већ и госте Новог Сада.

- Статус заштићене амбијенталне целине допринеће ширењу управо нових врста културних садржаја, а Алмашки крај за то има могућности - каже Мајин. - Занимљиву и аутентичну прошлост желимо да отргнемо од заборава.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Нови Сад: Фестивал уличних свирача од 29. до 31. августа

ЗЛАТНЕ ГРЕДЕ УЛИЦА златне греде, једна од најстаријих, коју је Васа Стајић назвао улицом "српске интелигенције", била је место рођења Јована Јовановића Змаја и Ђуре Даничића, али и становања великог броја интелектуалаца.

Са кривим и кратким улицама, Алмашки крај асоцира на медитеран или оријенталну варош. Осим старих кућа, Алмашки крај има и особену интелектуалну топографију. Ту су рођени и стварали познати Алмашани, превасходно сликари, Арсеније Теодоровић, Никола Алексић, Петар Добровић. Житељи најстаријег дела Новог Сада били су и музичари, Исидор Бајић, Марко Нешић, али и глумци Јефта Душановић, Петар и Јеца Добриновић. Ту су живели и стварали књижевници, архитекте и научници.

Младен Петковић, житељ Алмашког краја, поздрављајући одлуку о заштити, вели да је најстарији део Новог Сада ово заслужио због своје богате, три века дуге прошлости.



МУЛТИМЕДИЈАЛНИ ВОДИЧ

БОГАТО и занимљиво културно-историјско наслеђе Алмашког краја, туристи, али и Новосађани, могу да упознају и преко мултимедијалног водича. Кроз двојезичну апликацију, на српском и енглеском језику, посетиоци овог краја могу да сазнају све његове занимљивости.