ГРАДСКА управа Сомбора другу годину заредом подстиче развој малог предузетништва на подручју града. У циљу побољшања предузетничке ликвидности, расписан је јавни позив заинтересованим банкама, које имају филијале на овом подручју, за краткорочно кредитирање производње, пређивачке и услужне делатности.

Према речима Саве Дојића, члана Градског већа за област финансија и привреде, реч је о регистрованим фирмама на територији града, а кредит се даје на годину дана и то у износу до 500.000 динара, док ће локална самоуправа уместо њих отплаћивати годишњу камату банкама.

- За то је из градске касе обезбеђено милион динара, а предузетници ништа граду не дугују, већ је на њима да банкама по уговору редовно отплаћују своје месечне рате - каже Дојић.

Иначе, кредити су намењени првенствено онима који се баве производњом, прерађивачком делатношћу, трговином и угоститељством.

Прочитајте још - Социјално предузетништво: Послом решавају тешке проблеме

- Све остале појединости потенцијални клијенти, односно предузетници, договарају са банком, која прође на конкурсу и тада потписују уговор, који се затим доноси у Градску управу. На конкурсу може бити изабрано више банака, а затим предузетници сами бирају најповољнију банку код које ће подићи кредит - појашњава наш саговорник.

Градска власт Сомбора кроз развој предузетништва жели да поспеши развој производње и тиме покуша да заустави одлив младих. Јавни позив банкарима отворен је до 17. августа. Лане је ову погодност искористило педесетак предузетника.

- Акција је за сваку похвалу, али нажалост нама малим предузетницима промет пада јер је купаца све мање - истиче Весна Тинтор из Трговинско-угоститељске радње "Тајм аут".

Недељко Недељков, сувласник радње Фото "Центар", сматра да је идеја добра, али каже да је годину дана кратак рок за враћање дуга. Он додаје да је то, ипак, велики издатак у садашњим условима, јер промет опада.

Прочитајте још - Бизнис план, па на конкурс

СТАПАРСКИ ЋИЛИМ И ДАМАСТ ИЗ БЕЗДАНА

- ГРАДСКА управа је планирала да предузетницима кредитом помогне набавку опреме, али банкари тврде да то за њих није исплативо, јер они раде искључиво са дугорочним кредитима, због више камате. За обуку радника старих заната, попут стапарског ћилима и безданског дамаста, ове године издвојићемо 750.000 динара - закључује Дојић.