МИРИС бензина, турирање мотора, велике брзине спојиле су Александру (38) и Ивицу Стингића (42), који су своју осмогодишњу љубав крунисали на другом по реду Међународном мото скупу у Прахову, у организацији Мото клуба "Фри Рајдер 17", чији је Стинга секретар.

Љубав ово двоје бајкера је и више него симболична. Обоме је ово, веле, поправни. Уз велику љубав спајају их и брзина, ветар, али и љубав према животињама. Он је из Прахова, она је детињство провела у Прахово колонији. Већ неколико година деле и исту љубав према Мото клубу, чији је Стинга, један од оснивача, а у којем је и Алекс једна од првих чланова.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ СВЕТИЊЕ: Кинези Јанг и Ли се у цркви Светог Марка заклели на верност

- Бајкери ће разумети. Она је мени на задњем седишту стабилност, не осећам никакав отпор у том делу мотора. Стално јој говорим: Ја без тебе не умем да возим - каже Ивица Стингић Стинга, који моторе напросто обожава.

МЕДЕНИ МЕСЕЦ МЛАДЕНЦИ још нису одлучили где ће на медени месец, али знају да ће до своје дестинације стићи мотором. Од свог Мото клуба су добили на дар ваучер за путовање. Кажу да има још много путева на којима могу да развију 250 километара на час и да их даљине увек зову.

За осам година, колико су заједно, Алекс и Стинга не могу километре да изброје. Кажу да кад планирају пут, без хиљаду, хиљаду и по километара и не полазе. Њихов "кавасаки" од 750 кубика последњих осам година лети друмовима и нема мото скупа на који ово двоје бајкера нису били.

- Волим брзину. Волим тај осећај кад идеш кроз ветар, кад те врат заболи јер гураш главу унапред, кад си бржи од свега. Ја тачно знам кад ће он да успори, кад да убрза, кад треба да се нагнем, подигнем. И кад си позади мораш да размишљаш као возач - каже Александра Стингић Алекс.

Невеста додаје и да је учила да вози мотор, али да је то не занима баш превише. У једно је сигурна. Највише воли моторе са спортском линијом, а иако су Стинги чопери импресивни, о њима и не размишља. Док шеретски каже да му не брани да има чопер, Алекс нам прича да су мотори криви што о класичном венчању није ни размишљала.

- Хтела сам нешто другачије. Нисам ја за венчаницу. Била је довољна и сукња од тила, патике, наши бајкерски прслуци. Нисмо ни позивнице слали. Битни су ми били он и матичар - прича невеста.

Стинга на све додаје да је и њему сам концепт венчања на мото скупу био примамљив јер су ту били људи који воде исти начин живота као они.

- Бајкери су фини и добри људи, а нас класично венчање заиста није занимало. Ово је друго, међу браћом и сестрама, међу пријатељима који те воле, поштују и увек су уз тебе, па нека их је и са свих страна и Србије и света - додаје младожења.

Иако је обећала да неће заплакати, а плаче редовно на свим венчањима, Алекс је заплакала и на свом, и то због "Лутке".

- Мене је на венчање мотором довезао наш пријатељ Милан Крекуловић, а супруга Саша Лукић, кога је мој муж одабрао зато што вози луђе од њега. Стигли смо иза барјактара Ненада Костића до бине на платоу испред цркве у Прахову. Док сам ишла ка бини, одједном се зачуло: "Лутко, ја сам решен да вечно с тобом плешем", моја омиљена песма од групе С.А.Р.С. Наравно да сам заплакала - каже Александра.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НЕОБИЧНО ВЕНЧАЊЕ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ: "Да" испод водопада

"ТОМОС" И СТЕПЕНИК

СТИНГА моторе обожава одмалена. Први му је био "томос ТЛ14", на који није могао сам да се попне, па је користио степеник. После је возио "јаву", на којем се као момак тешко повредио.

- Паузирао сам годинама и онда поново сео на мотор као да се ништа није догодило. Овај "кавасаки" возим последњих осам година - додаје Стинга.