УКОЛИКО се нешто хитно не предузме да се бар успори, одлив становништва, углавном младих, Кањижа ће за нешто више од 15 година изгубити петину житеља!

Овај алармантан податак, закључак је пројекта из Транснационалног Дунавског програма YOUIMIG, који је реализован у протекле две и по године.

Иако нигде не постоји прецизан податак колико је људи у протеклих неколико година напустило север Војводине, и отишло како у друге веће градове у Србији, тако и у иностранство, већ на први поглед се види да су улице опустеле, а да се свака трећа кућа оглашава за продају.

- Према расположивим подацима, у општини Кањижа је 25.343 становника по попису из 2011. године, а пројекције предвиђају да ће до 2035. општина Кањижа имати нешто више од 21.000 становника - предочава Гордана Јордановски из Републичког завода за статистику. - Анкета је показала да из Кањиже одлазе млади и образовани, или су у току њихове студије у иностранству, а евидентно је да је значајан број њих већ предузео кораке за одлазак, јер нису задовољни животом у Кањижи. На скали од 1 до 10, њихово задовољство је свега 4,4. Говори се о паду броја становника, негативном прираштају, тако да се локална самоуправа мора суочити са овом појавом и важно је да им се омогуће валидни подаци.

Прочитајте још - Дивље депоније ничу свуда, а регионалне нико неће

Млади који у Мађарску одлазе због школовања, у тој животној доби остварују јако важне везе, често пресудне да се више не врате у завичај. Мала је вероватноћа за повратак младих који су отишли ради школовања у Сегедин, Будимпешту или неки други град у Мађарској, где стичу дипломе из земље ЕУ. Они који су, пак, отишли "трбухом за крухом" свесни су свих тешкоћа које их очекују и превазилазе их, а на повратак у земљу рођења ретко и помишљају.

- Из истраживања су се извукле препоруке како да се утиче на тај процес. Једна од мера је олакшавање младима да приступе тржишту рада и зато смо у Омладинском дому направили "коворкинг" простор, где могу да дођу са својим рачунаром и несметано да раде, уколико немају простор за то - објашњава Драгана Лукић Бошњак, менаџерка пројекта. - У сарадњи са младима, организовали смо предавања о могућностима покретања сопственог бизниса и запошљавања...

Зграда кањишке општине, Фото Д.Дозет

Председник кањишке општине Роберт Фејстамер констатује да су подаци до којих је дошао пројекат, у коме је учествовало 19 земаља, драгоцено.

- На нама, политичарима, је да предузмемо активности, којима можемо да задржимо омладину, а с друге стране, да дајемо прилику и могућност онима који су већ отишли, да размисле о томе да се врате у нашу земљу - сматра Фејстамер.


У ИСТРАЖИВАЊУ 615 ИСПИТАНИКА

ЗБОГ чега млади одлазе, покушало се докучити истраживањем, којим је у Кањижи обухваћено 615 испитаника од 18. до 34. године, од чега 45 одсто мушкараца и 55 одсто жена. Чак 94 одсто испитаника упитнике је испунило на мађарском језику, а 79 одсто има двојно српско-мађарско држављанство. Трећина испитаних категорично жели да оде из Кањиже.


СЛИЧНО И У СЕНТИ, АДИ, БАЈМОКУ...

У СЛИЧНОЈ ситуацији, као што је Кањижа, налазе се и друга војвођанска места, од Суботице, као највећег града, Сенте, Аде, Мола, Малог Иђоша, Бачке Тополе, до села, као што су Торњош, Чантавир, Бајмок, Стара Моравица, Бајша..