У СЕЛУ Дероње, у општини Оџаци, познатом не само по тамбурашима, него и бостанџијама, увелико траје берба лубеница, које су овог лета слабије родиле, али имају одличан квалитет. Због мањег рода, објашњавају произвођачи, већа је потражња, па ће лубенице дуже држати садашњу откупну цену.

Прочитајте још: Узурпиране оранице у Новом Бечеју: Од усева - на три дела

- Принос ће бити 50-60 тона по хектару, а кад је година родна, буде и стотину тона. Род је умањен због пролећних киша, које су, срећом, доста и "промашиле" Дероње, јер су много веће штете нанеле у неким другим атарима. Све своје лубенице возим у пиљарнице у Новом Саду и Суботици, где их тренутно продајем за 27 динара по килограму - наводи Влада Сотировић, који лубенице гаји на два и по хектара.

Прочитајте још: ПОДСТИЦАЈИ У СТОЧАРСТВУ: По крави - 125.000 динара

Накупцима, који камионима долазе у село, Дероњчани продају лубенице "на велико" углавном за 20 динара (неки и за 17-18 динара), што сматрају добром ценом, јер су у истом периоду лане по килограму добијали мање од 10 динара.

Јован Марић на четири јутра (мало више од два хектара) производи црне лубенице, које највише одлазе у Суботицу, а преузимају их и препродавци из Сомбора, Куле, Кљајићева и Вајске. Берба је, због падавина, ове године почела две седмице касније, у јулу уместо у јуну, па је Марић одлучио да продужи сетву у три етапе, како би плодове имао до касне јесени, а не само до краја августа, када је уобичајени завршетак сезоне бостана.

- Увоз лубеница из Грчке и Албаније, који је правио конкуренцију, већ је при крају, тако да откупне цене не би требало, као ранијих година, да стрмоглаво падају, јер би било тешко остварити зараду, с обзиром на поскупљење семена, ђубрива и заштитних средстава. Улагање у производњу лубеница је око 300.000 динара по хектару - напомиње Марић.

Сотировићу, који производи шарене лубенице, прошле године је иструлило 50 тона рода због кише. Он верује да овог лета на његовим њивама неће пропасти ниједна лубеница.

- Прихватио сам понуду за извоз у Пољску, где су на крају бербе спремни да преузму и ситне лубенице од два, три и четири килограма, без сласти, које користе у козметичкој индустрији - каже Сотировић.

Традиција узгоја лубеница у Дероњама, говоре мештани, постоји од завршетка Другог светског рата, а прве бостанџије биле су сиромашне породице, којима је тај посао доносио први динар током лета. Испочетка су се лубенице производиле директном сетвом или из расада, а сада се примењује калемљење на тикву, која, како истичу произвођачи, даје лубеницама отпорност и величину и помаже да плодови брже зру.