Усијан асфалт од јулског сунца на кванташкој пијаци у Удовицама - воћарском епицентру овог краја. Усијане су и главе сељака док за багателу, кажу, продају своје крв, зној и сузе. Криви су им сви - од државе, преко откупљивача, до временске прогнозе. Никад јефтиније воће, никад мање купаца - то је разлог што овде хладне главе нема.

Прочитајте још: Јагодина: Стижу лубенице са њива, цена 80 динара

- Сликајте ову беду и срамоту - добацују репортерима "Новости" бесни сељани.

- Сликај ову брескву. Да гледа народ. Ово је 20 динара. У продавници 100 динара. Док поплаћам све, остаје ми - нула. Убише нас, а држава гледа. Да л' боље да побацамо све у Дунав, па и ми да поскачемо - огорчен је Небојша Гачић из Брестовика.

Ножем да засечеш по ваздуху - незадовољство пуца као презрела лубеница. Љутња ових трудбеника жеже као врелина, а утркују се да докажу колико је тешко изводећи рачуницу да су цене и до 40 одсто ниже него прошлог лета.

Прочитајте још: Храна и безалкохолна пића у Србији јефтинији 22% него у ЕУ

- И прошле године била мука, али сада је катасторофа. Ову брескву што сад дајем за 40, прошле године сам продавао за 80 динара. Бре, неки јуче за 18 динара давали брескву као лутка - жали се Џаја из Луњевца.

Док цени квалитет рода, Миомир Аврамовић има случну рачуницу.

Зоран Милосављевић из Умчара декламује пијачни барометар, упоређујући цене код сељака и у маркетима.

- Купујемо авионе и камионе, а сељак изумире. Бресква овде 20 и 25, а у продавници 80 и 90. Где то има - каже разочарано.

ОТКУПЉИВАЧИ - Цена брескве и нектарине у откупу је 25 до 30 динара, док је индустријска бресква 10 динара. Кајсија за индустријску прераду откупљује се за 20 динара - каже Бобан Марковић из Пољопривредно-саветодавне стручне службе у Коларима.

Кванташ у Удовицама "рекламирају" као најјефтинији у Србији, чули су воћари на телевизији. А некада је овде свакодневно дефиловало више десетина шлепера за Русију. Данас, извоза готово да нема. Непристојно је овде питати и реда ради "како иде?".

- Шта иде? Не иде. Цене оборили - 30 динара првокласна кајсија, а неће нико да је купи. Препродавци крчме, а ми не можемо да преживимо. Вишње нисам ни обрао, дневница три хиљаде динара. Минус чист - јадикује Милош Јанковић из Бегаљице.

Јанковић анкетира по пијаци колеге да ли су за велики штрајк, блокаду ауто-пута, јер другачије, каже, не зна како да изађу на крај са големом муком.

Облачинска вишња је обрана. Почетна цена била је 60, а на крају бербе 30 динара. Због недостатка амбалаже, хиљаде килограма отишло је у другу класу, а због мањка сезонаца, надница је скочила на 25 динара по килограму, те су произвођачи остали са малом зарадом, а многи и празних џепова.

- Стање је за плакање - оцењује Јоца Карић из Камендола који продаје вишњу шумадинку. - Произвођачи немају своје ја. Не могу да се договоре око цене. Ова вишња у шпицу може да се прода за највише 60 динара, а мене кошта 50, па ти види, лутко.

Као да је оволика мука мало, воћари ове сезоне имају главобоље јер је несташица амбалаже, кажу, епидемијска. Гајбица је овде - као бинго.

Због свега, произвођачи и препродавци испод ока се гледају, као непријатељи. Сељаци меркају и оно мало купаца што се појави знајући да ће им "убити" цену до вечери.