У ПАРКУ прекопута цркве у Параћину откривена су четири гнезда сова утина и у сваком су била по три младунца. Два је недавно пронашао на земљи Владан Вугделија, члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Уз помоћ орнитолога, иначе Параћинца, Братислава Грубача, оба су прстенована и враћена на грану у близини, где су родитељи наставили да их хране иако нису у гнезду.

Вугделија је преко друштвених мрежа замолио суграђане да је најбоље што могу да учине за мале ушаре да их не узнемиравају. Сова утина је у Србији строго заштићена врста, а Вугделија каже да младунци, старости до четири недеље, у ово време почињу да се осамостаљују.

- Сами искачу из гнезда, истражују околину, па неретко заврше на земљи. У намери да помогну, људи младунце носе у своје домове и покушавају да их отхране. Таква исхрана у кућним условима најчешће доводи до угинућа. Са друге стране, малу ушару на земљи вребају пси, мачке и возила. А оно што човек може да учини јесте да је подигне на неку вишу грану дрвета и остави је на миру - објашњава Вугделија и додаје да ће родитељи долетати и наставити да је хране. Међутим, ако је младунац повређен, треба позвати Завод за заштиту природе Србије.

Прочитајте још - ЧУВАЈТЕ ДЕЦУ, ПОБЕГЛА МИ СОВА! Паника због огромне гладне буљине

Овог пролећа, прича Вугделија, више грађана, који су пронашли ретке сове преко друштвених мрежа потражило је помоћ.

- У сарадњи са Грубачем, младунце прстенујемо и враћамо у близину гнезда. Интересантно код утина је да се након периода када се гнезде, од октобра до марта, удружују у јата која често бораве на четинарима у близини људи. Нажалост, у Србији и у другим земљама, због страха и незнања, због тога што су утине углавном ноћне птице, те због њиховог специфичног хукања, и даље влада празноверје које сове везује за смрт. Сматрају их птицама злослутницама, па их често прогањају, убијају и трују. На срећу, све је виднија промена односа према совама, које су иначе врло корисне, јер свака током ноћи може да поједе и до пет глодара.

Прстеновање ушаре


УШКЕ НА ГЛАВИ

УШАРЕ су једна од 10 врста сова које живе у Србији. Имају уздигнуто перје на врху главе - ушке, због чега и носе такво име. За њих је карактеристично да не праве гнезда већ заузимају туђа - гнезда других птица, попут сврака и сивих врана. Или, што је случај у Параћину, насељавају се у гнезда гачака.