КВАЛИТЕТНО вино мора да задовољи сва чула, да га очи погледају, нос омирише и укусом да нас освоји. И у њему не треба претеривати, јер онда губи сва чула - овако говори, за "Новости", Ђура Кубечка (73) из Ердевика, који је пре 33 године започео, из хобија, да се бави прво виноградарством, а касније и винарством. Данас у шали каже да је његова мала винарија "Кубе" - "лек" за напаћене душе, јер посетиоцима се не помути у глави само због божанског пића, односно широког асортимана сувих вина, већ и од природне лепоте коју овај амбијент пружа.

На површини од 2,5 хектара са 9.500 садница разних сорти грожђа, простире се беспрекорно уређен виноград, који се спушта благо према обали акумулационог језера Мохарач. Ђура је ових сунчаних дана стално у њему, гледа винову лозу на којој су се већ формирали будући чокоти грозда.

- Колико се бавим виногарадарством, за ове три деценије, никада се није десило да сам га пет пута прскао пре цветања. Морао сам због учесталих киша, гљивице би га напале, али сада је све добро - говори Ђура, који очекује да ће грожђе бити слатко и да ће добити довољно сунца баш када буде требало.

ИАКО је по струци ауто-механичар, када је почео да се бави виноградарством, ангажовао је професоре са новосадског факултета да га упуте у посао.

- Овде не може да се заврши факултет, стално сте студент. Свака година је другачија и константно морате да учите - сматра наш домаћин који је поред винограда засадио око 100 топола које га штите од језерских мразева.

Прочитајте још: Србија опет добија вински идентитет

За разлику од других винара, који користе модерну и савремену технологију, Кубечка прави вино онако како су то радили и његови преци.

- Овде га справљам без помоћи струје, нема дириговане ферментације, па зато имам много посла јер све обављам ручно. Јесте да је велика конкуренција у винарсту, али радим на квалитету. Веома је важно да се у чаши осети грожђе - открива Ђура.

КУБЕЧКА је недавно почео да се бави и туризмом. Уз обалу језера које се простире на површини од 65 хектара, посетиоци имају прилику да уживају у пецању, домаћој храни.


- Када се најаве туристи, сачекамо их са сремским специјалитетима (сланина, шваргла, кулен, сир...), а после нудимо паприкаш или роштиљ. У лепој природи уживају до касно у ноћ, а ако гости мало више попију, не дамо им да возе, већ у нашим собама преспавају, па тек сутрадан настављају пут - прича Ђура, док седимо у летњиковцу и дегустирамо специјалитете овог краја.

ИЗ МУКЕ

Кад су дошле деведесете године и распад тадашње Југославије, Ђура каже да није имао где и коме грожђе да продаје, што га је натерало да стидљиво почне да се бави производњом вина. То је наставио и данас, али само за потребе својих пријатеља.