НА прослави матуре, ђаци Основне школе "Јован Поповић" из Сусека, осим наставника и особља школе, имали су и специјалне госте! Зоран Андрић Манге (53) и Валтер Норбет Шваба (54), возачи ГСП „Нови Сад“, који су девојчице и дечаке протеклих година возили из сремачких села до осмогодишње школе у Сусеку, истински су овој генерацији прирасли за срце! Двојица шофера чувеног плавог аутобуса, за које деца из села Баноштор, Свилош, Грабово и Луг имају само речи хвале, били су почаствовани овим позивом!

На журци у Дому културе у Сусеку, возачи су се појавили са огромном тортом у облику плавог аутобуса, са натписом "Воле вас Манге и Шваба" и поново одушевили мале матуранте.

- Чика Манге, који нас је возио до школе, и чика Шваба, који нас је враћао кући, дивни су људи, који су све ове године возећи нас, својим односом према нама, постали наши пријатељи - рекао нам је Александар Козарчић из Баноштора. - За све ове године превалили смо са њима на хиљаде километара, били су са нама и у срећним тренуцима, делили радост, а тешили нас када смо добијали лоше оцене.

Прочитајте још - Матуранткињама хаљине на дар

Како Александар каже, памти много њихових добронамерних савета и подршке да поступе исправно. На свако питања им одговарали, увек имали речи утехе. Са њима су разговарали као са другарима.

- Лепа реч нас је увек дочекивала и испраћала из плавог аутобуса на линији 84. Када се деси да мало закаснимо, аутобус би нас чекао, а из њега допирао узвик "Ајде, ускачи" - сећају се Весна, Сале и Александар. - Искрено смо их заволели и много нам је драго што су се одазвали нашем позиву.

За мале матуранте, Манге и Шваба имају само речи хвале.

- Изузетна генерација! Предобра деца, фина, лепо васпитана, пуна поштовања, искрено су нас ганула - каже нам Зоран Манге. - Борили смо се на њиховој матури са кнедлом у грлу... Али смо провели прелепо вече у песми и дружењу које су ђаци, иначе, сами организовали.

ПОХВАЛА

КАКО нам је Зоран Манге објаснио, на почетку петог разреда договорили су се са школарцима око правила понашања.

- И никада се није десило да су отворили прозор, или запевали а да нас нису питали - каже наш саговорник. - Била нам је част да будемо њихови гости, а то како су нас прихватили и доживели највећа нам је похвала! После три и по деценије у предузећу, сматрам да ми је управо ово највећи успех у професији.