НА Вршачким планинама и у непосредној околини живи шест врста змија, од којих и једна отровница - шарка. Сусрет са том лепотицом веома је редак, јер на том терену обитава мали број јединки. Зато је познати вршачки ренџер Миливој Вучановић био привилегован када му је на потезу Широко било, иза планинарског дома, ова змија препречила пут. Међутим, тај сусрет се није добро завршио.

Покушавајући да је фотографише, јер се радило о младом мужјаку са ретким црним варијететом (мушке шарке су обично сиве боје), змија га је, изиритирана његовим инсистирањем да му позира, ујела за прст леве руке, због чега је Вучановић провео шест дана у вршачкој болници.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - У близини Лознице мушкарца ујела шарка

- Није то био прави ујед, већ ме је у самоодбрани само окрзнула једним зубом испод нокта. Имао сам тачкицу, као да сам се убо на ружин трн, али је и та количина убризганог отрова изазвала јаку реакцију - прича Вучановић. - Већ после двадесетак минута почело је да ми блешти пред очима, боје су постале интензивније, осећао сам мучнину, обамрлост...

Срећа је да је, упркос тим симптомима, успео сам да се довезе до болнице, где је одмах добио противотров и инфузију. Било је то тридесетак минута након напада. Да није тако брзо дошао по помоћ, могло је да дође до озбиљних последица, попут отказивања неких виталних органа, па и смрти, да се радило о већој количини отрова.

ОСАМ НАПАДА ЗМИЈА У ПОСЛЕДЊИХ четрдесетак година у Вршцу је регистровано осам уједа шарки, од чега један са смртним исходом. Сваки пут се радило о нападу из самоодбране, а жртве су имале исте симптоме - умртвљеност очних капака и других делова тела.

- Једна од последица била је и то што два дана нисам могао да подижем очне капке, јер су ми нерви били умртвљени. Морао сам да се потпомажем прстима, како бих видео са ким разговарам - додаје наш саговорник, који се тек након десетак дана вратио на посао у ЈКП "Други октобар", где ради као чувар природе.

Упркос драматичном искуству, он истиче да змије нису опасне и да никада не би прве напале човека, већ да то раде искључиво у самоодбрани.

- Са њима треба бити опрезан. Када их нађемо на путу, не треба их терати штапом. Саме ће да оду, јер се оне више плаше нас, него ми њих. Чак и отровнице. Оне штеде отров, који им служи за лов, јер им треба много енергије да би га произвеле - појашњава овај искусни познавалац природе.

Вучановић поручује Вршчанима и туристима да због његовог примера не одустају од шетње по овој планини, већ само да буду обазриви и адекватно обучени, нарочито када шетају ван уређених стаза.