ИАКО се свакодневно срећу, деца им одрастају заједно, а повезују их и посао, те родбински и комшијски односи, "ратни" матуранти Гимназије у Владичином Хану су посебно обележили две деценије од завршетка школовања. Јер, те 1999, животе су им обележиле НАТО бомбе због којих су - уместо на планирану матурску прославу - ишли на сахране другова које ни данас не заборављају.

Новинар Слађана Тасић, тако, подсећа на осамнаестогодишњег Милана Игњатовића којег су сви звали Гицко и његову годину млађу девојку Гордану Николић, који су настрадали 11. маја 1999. И због њих је генерација у којој је 120 ученика, после 20 година, први пут обукла своје матурске хаљине и одела, те села у школске клупе, прелистала већ пожутеле дневнике, а онда се провеселила до дубоко у ноћ.

- Матурске испите смо полагали под бомбама, факултете уписивали док се војска повлачила, па се нисмо честито ни опростили једни са другима - вели Слађана и подсећа на то да је Владичин Хан те године, уместо традиционалних портрета насмејаних матураната у излозима фотографских радњи, био излепљен умрлицама...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - КИКИНДСКА "РАТНА" ГЕНЕРАЦИЈА: Матурско славље им одложиле НАТО бомбе

СУДБИНА

ПРОФЕСОР француског језика Ивица Марковић је такође био на прослави годишњице матуре ученика којима је предавао све до мобилизације, 1998. Тада је катедру заменио пушком, а матурантима није имао ко да држи наставу... По завршетку рата се вратио у родно место и данас је - директор Гимназије.

Слађана Тасић

ДНЕВНИК ЗА АНГЕЛИНУ

ПОПУТ већине тинејџерки и Слађана Тасић је пре две деценије писала дневник, а једну свеску је - мимо њене воље - обележио рат. Свих ових година, признаје, није имала снаге да се суочи са болним успоменама, а када је овог априла стигао позив за нову-стару матурску прославу, прочитала је све изнова и једва се суздржала да болно сведочанство о генерацији која је испит зрелости положила под бомбама не спали. Одлучила је, ипак, да белешке из 1999. сачува за своју ћерку Ангелину...