Пројекат извлачења око 200 немачких бродова потопљене немачке флотиле из Другог светског рата у Дунаву требало би да се заврши до 2023. године, а већ наредних месеци биће изабран извођач радова који ће подводно снимити потопљене бродове код насеља Прахово крај Неготина.

Подводно снимање требало би да траје око годину дана, а након овог посла уследиће избор извођача за вађење самих бродова, кажу за Танјуг у Европској инвестиционој банци (ЕИБ) која финансира овај пројекат са око 23 милиона евра.

Директорка канцеларије ЕИБ-а за Западни Балкан Дубравка Негре наводи да је реч о комплексном задатку, пројекту који је саставни део улагања од 100 милиона евра у речни саобраћај у Србији међу којима су и улагања у луке и карго терминале у Србији, пре свега у Смедереву, бродску преводницу код Ђердапа, изградњу хидрометеоролошких станица дуж Саве и Дунава...

А надзор над операцијом извлачења бродова, како се очекује, обављаће Немци.

"Док год се флоте не изваде из реке, бродови не могу несметано да плове. Дунав је важан коридор за Србију, то је и паневропски коридор који пролази кроз велики број земаља и јако је битан за речни саобраћај у Европи", истиче Негре.

Прочитајте још - Пирати опљачкали олупине британских бродова из Другог светског рата?

Процедура налаже да се у наредним месецима прво уговори подводно снимање које би трајало око годину дана и изда неопходан безбедносни сертификат.

Затим план је да се крене у процес избора извођача за вађење бродова за шта је остављен рок од две године.

Мештани села Прахова годинама сведоче да у време ниског водостаја на Дунаву на површину израњају остаци потопљених разарача, крстарица, брода болнице...


Историја бележи да су нацисти бежећи пред Црвеном армијом 1944. године у операцији "Дунавски вилењак", потопили целу Црноморску флотилу са око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте дуж Ðердапске клисуре.

Операција је била покушај пробоја нациста Дунавом од Црног мора до Београда септембра 1944. године, међутим, када су стигли до Клисуре, схватили су да пробој није могућ, па је генерал Валтер фон Штетнер наредио потапање код Прахова 7. септембра, а 14. и 16/17. септембра код Брзе Паланке код Кладова.

Неколико бродова је извађено после рата и служили су у речној флотили ЈНА, међутим већина њих са неексплодираним експлозивним средствима још увек лежи на дну Дунава и отежава пловидбу у периоду ниског водостаја.

Претпоставка је да се у олупинама налази и ратни плен опљачкан у Совјетском Савезу.

Иначе, септембра 2006. године, Европска агенција за реконструкцију финансирала је сонарно снимање олупина, међутим због недостатка новца у том периоду, операција чишћења корита Дунава је стопирана.