КАПЕЛА смедеревског трговца и добротвора, Дина Манчића, који је сиротињи завештао 400.000 динара у злату, и основао Фонд за подизање Гимнази је која је била пред рушењем. Зато је ових дана као вест године стигла информација да је завршена рестаурација једне од најлепших историјских грађевина старог Смедерева.

Прочитајте још: Капетан Миша - дунавски Ротшилд из Пореча

Капела Дине Манчића је сазидана 1884. године на Старом гробљу уз Цркву Успења Пресвете Богородице, и део је споменичке целине од великог значаја под заштитом државе. Дело је архитекте Александра Бугарског, аутора Старог двора и Народног позоришта у Београду, који је капелу уврстио међу дванаест својих најзначајнијих остварења.

Прочитајте још: Даривао милионе за асфалт селу

До пре само неколико година, историјска грађевина служила је за одлагање грађевинског материјала и алата. Била је на мети лопова, а посебно застрашујуће је да су чак и ковчези почивших били уништени и отворени, а годинама и деценијама град о томе није бринуо.

ДОБРОТВОРИ СМЕДЕРЕВА ВЕЋИНА задужбинара и угледних грађани нема своја обележја. Једна од централних улица, пре Другог светског рата носила је име проте Милутина Банића, добротвора и јединог свештеника у пратњи кнеза Михаила Обреновића на његовом путу у Цариград 1867. Данас је ово Омладинска улица, у којој се, иначе, налази зграда Градске управе.

Иако је пројекат санације и рестаурације изграђен још 2003. године, до 2017. нико није хтео ни да га погледа. Чак су и матуранти смедеревске Гимназије 2015. године писали петицију позивајући се на Устав Србије, и захтевајући да се капела спасе. Годинама се одговорност и надлежност пребацивала са једне на другу стране, све до пре две године када је Град одлучио да издвоји три милиона динара за санацију.

Ових дана окончани су радови започети 2017. године.

- Прва фаза радова обухватила је хитне радове на статичкој санацији објекта који је био у потпуности растресен и склон урушавању. Због великих пукотина на куполи било је неопходно рушење и презиђивање калоте и израда армирано-бетонског прстена, као и замена кровне конструкције и покривача - каже Дејан Радовановић, директор Регионалног Завода за заштиту споменика културе.

Овако се, донекле, ублажава неправда према Димитрију Дини Манчићу (1827-1882), који је завештао део свога имања за подизање Гимназије. Општина је у знак захвалности и сећања била обавезна да постави натписе на све објекте подигнуте из средстава Манчићевог фонда. Данас овакви натписи не постоје. Манчић има своју улицу, дугачку једва стотинак метара.

Капела некад

Није само Манчићева судбина оваква. Исти је однос и према другим бесмртним делима смртника. Сви који су своју имовину завештали граду и основали фондове из којих се новац делио сиротињи и сиромашним ђацима, готово су потпуно заборављени.

До краја Другог светског рата служен је парастос добротворима сваког 15. маја, а старало се о њиховој жељи о управљању фондовима. Одржавани су њихови гробови о трошку општине и улице су назване њиховим именима, записано је у књизи "Тестаменти", коју је објавио Историјски архив у Смедереву.

Одлуком Општине смедеревске потврђене Указом краља Александра Карађорђевића, за добротворе су проглашени прота Милутин Н. Банић, Дина Манчић, Љубица Манчић, Стеван Кузмановић Кршљанин, Петар Спасојевић, Стевана Ђорђевић Бижо, Јова Рашић, Гаја Чупић и др Милутин Никетић.