МАДА је читава Европа била под различитим утицајем дуалистичких учења, богумилство је на Балкану оставило запажен траг, а ширило се, превасходно, на простору Бугарске, Македоније,донекле Србије и понајвише у Босни. Занас је најзанимљивија прича о обрачуну Стефана Немање са богумилима који су сматрани јеретицима. Српскивладар је њихове књиге нечастиве спалио и,сходно свету и схватању времена у којем се тада живело, искоренио је богумилство у Србији.

Ово је део предавања „Богумили: мистерија средњовековног Балкана“ које је доцент др Борис Стојковски, историчар, одржао вечерас у Клубу Трибина младих Културног центра Новог Сада.

О богумилима, рекао је Стојковски, писано је у Житију Симеона Мироточивог где се наводи да ни сам Стефан Немања није знао да се у његовој земљи укоренило богумилство „ђавоља работа, јерес и кукољ који је ушао у српску државу“.

- Још у житију светога Климента, ученика Ћирила и Методија, помиње се зла јерес која се ширила Балканом. И у Наумовом житију се могу наћи помени који сугеришу могуће постојање одређене врсте јереси за коју је тешко утврдити да ли је баш реч о богумилству, али са доста сигурности може се рећи да половина 10. века представља почетак њиховог ширења – рекао је Стојковски.

Када је реч о богумилству у Босни, у историографији се оно помиње од половине 19. века. Постоји низ католичких извора који сведоче да је у Босни било укорењено богумилство. Богумили су себе називали „христијани“, сматрајући се изворним хришћанима. Дошли су са разних страна, првенствено из Далмације. У Европи су богумили опстали све до османских освајања, оставивши одређено наслеђе и перцепцију, пре свега у књижевности.

- Десанка Максимовић је 1964. године богумилима посветила стихове „Тражим помиловање“ (поднаслов: „Дискусија богумила са Душановим закоником“). О њима су у 20. веку писали и Мирослав Крлежа, Мак Диздар, академик Владета Јеротић, али и Аница Савић Ребац, која је у Његошевој „Лучи микрокозми“ тражила трагове богумилства – закључио је Стојковски на крају трибине.


НЕОМИЉЕНИ И НА ИСТОКУ И НА ЗАПАДУ

СТОЈКОВСКИ је нагласио да не постоји ниједан сачуван аутентичан спис написан богумилским пером, извори су врло ограничени и потичу искључиво из аспекта њихових противника, било из источне православне политичке цркве или католичке провинијенције.Археологија, такође, не даје одговоре о богумилству (манихејства) чији су корени доста компликовани и треба их тражити у нечему што је везано за стару персијску религију и идеју дуализма који се ширио на огромном простору.