ИАКО постоји само 25 година, а вероватно је најмлађа таква институција у Србији, Музеј рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу оставио је неизбрисиве печате у свесрпској култури својим бројним пројектима, а оставиће их и новим истраживањима која су већ на помолу. Ово је општа оцена најмеродавнијег судије - публике, на обележавању четврт века рада тог музеја, коју је отворио ретроспективном изложбом радова светски познатог академског сликара Милана Милетића, свог суграђанина.

Прочитајте још: На Руднику откривен вински подрум из средњег века


Подсетимо, овај музеј између осталог чува два легата као сталне поставке - чувене уметничке браће Настасијевић, такође својих некадашњих суграђана, и легат Обреновића. Тој династији посветио је и до сада петоделни обимни каталошки пројекат "Обреновићи у музејским збиркама Србије и Европе", јединствен у нашој земљи, а по изјавама његових аутора и сарадника тај оригинални стрпљиви истраживачки рад досећи ће и свој десети том, изузетно важан за Србију.

ЗНАМЕНИТА су и археолошка открића из предхришћанског и средњовековног доба на оближњем Руднику, која је извршио овај музеј. Тешко је набројати сва друга његова остварења, и она која се већ уговарају, кроз самосталне или кроз пројекте сарадње са другим институцијама у Србији и свету.

- Музеј 25 година чува и сачуваће истраживачку традицију свог краја и целе Србије - каже директор, историчар и кустос Александар Марушић.

Још после Првог светског рата, покренута је иницијатива за оснивање ове установе, али узалуд. Много касније, овде је постојао Завичајни музеј, да би пре четврт века био основан Музеј рудничко-таковског краја и прочуо се целом Србијом.

ИЗЛОЖБУ Милетићевих дела отворио је ликовни критичар Драган Јовановић Данилов.

Прочитајте још: Горњи Милановац - град никао на дивљем пољу

- Познавалац метафизичке материје, опчињен могућношћу да се кроз домен ликовног објасни најдубље тајанство предмета, има ретку способност да магијском сликарском алхемијом обично преточи у чудесно - сажео је Јовановић оцену Милетићевог рада.

Како истиче Тања Гачић, кустос музеја, Милетићево сликарство ликовни критичари су различито дефинисали.

Милан Милетић са сликом "Старац и хлеб"


- Ђорђе Кадијевић га назива илузионистичким, Коста Васиљковић употребљава реч хиперреализам, др Павле Васић га назива новофигуралним. Било је и других назива: романтично, сентиментално, носталгично, рационално, магично, привидни реализам и тако редом - казала је Гачићева.

ПОВЕЉЕ

ЗА дугогодишњу искрену сарадњу, Музеј је повељама захвалности наградио своје спољне сараднике и део новинара, међу њима и дописника "Новости".

ОСНИВАЧ БИЈЕНАЛА

МИЛЕТИЋ је један од главних оснивача светског Бијенала уметности минијатуре у Горњем Милановцу, најпрестижнијег на планети по броју жанрова и учесника. Кад је 1989. освојио Гран-при на светском Бијеналу минијатуре у Торонту, за портрет старца, решио је са истомишљеницима да у Милановцу оснује највећи бијенале, и успео је у томе.