ЛЕСКОВАЦ – У организацији Српског онколошког друштва и лесковачке подружнице Српског лекарског друштва у граду на Ветерници је одржан симпозијум о новинама у дијагностици и лечењу карцинома дојке. Циљ овог скупа здравствених радника је да искуснији лекари из центара специјализованих за ову област своја знања поделе са запосленима у здравственим установама које могу да прихвате и да спроведе нове терапијске технике у лечењу ове болести.


- Говорићемо о новинама у хируршком лечењу карцинома дојке односно о хируршким техникама које омогућавају поштедније и функционалније захвате и на плану операције примарног тумора и на плану операције лимфних чворова пазушне јаме, а колеге ће представити и новости у лечењу ове болести лековима односно о терапији која даје много боље резултате од постојећих – истакао је проф. др Небојша Ивановић, један од организатора целодневних предавања која су одржана у лесковачком Народном позоришту.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Превентивом против карцинома дојке

Проф. др Ивановић је, у обраћању медијима, оценио да учесталост карцинома дојке „није до те мере у неком порасту“ колико на то утиче прецизност дијагностике односно скрининг програми и мере раног откривања ове болести.

- Оно што се данас дешава је да се карциноми дојке откривају у раној фази, што је последица кампање која се води, па се ствара утисак да је учесталост болести већа. То нас води ка могућностима примене терапијских процедура које су мање трауматичне за пацијентиње. Успешност излечења зависи од стадијума болести, али ако се открије на нивоу тумора који није већи од једног центиметра проценат излечења иде и преко 95 одсто – закључио је проф. др Ивановић.

Проф. др Небојша Ивановић / Фото И.Митић


МАЛИ ОДАЗИВ НА СКРИНИНГ

Лекари поручују пацијенткињама да се обавезно одазову на скрининг карцинома дојке и истичу да је одазив далеко од очекиваног иако је свест жена у Србији, захваљујући кампањи здравствених радника и медија, на много вишем новоу у односу на раније.

- Имамо услове за бољу дијагностику. Србији је свакако потребан већи број мамографских апарата, али је већи проблем то што ни постојећих 40 нису искорошћени комлетно. Важно је да наше пацијентиње схвате значај превентивних прегледа и на томе још треба радити – поручује проф. др Ивановић.