ПРВО рођенданско славље Ање, Јована и Милана, 26. фебруара, испунило је великом срећом породицу Рокнић у Кљајићеву, надомак Сомбора. Поготово што су Јованка и Стевица Рокнић добили тројке после пет година проведених у сложном браку.

После венчања су, наравно, желели да постану родитељи и нису размишљали о томе да ли ће имати дечака или девојчицу. Њихов сан се остварио 26. фебруара 2018. године - троструко.

Тада су на свет у новосадском породилишту "Бетанија" дошли прво Јован, па минут касније Милан и на крају Ања. Све троје су имали више од два килограма, а Милан чак 2,4 килограма, што за тројке није уобичајено.

КАКО каже овај брачни пар, доласком на свет тројки остварили су своје жеље о породици са више деце.

Наиме, после четири године заједничког живота обратили су се познатом суботичком лекару др Луки Анђелићу, који им је помогао да се остваре као родитељи.

Прочитајте још: Тројке су атракција Смедерева

- Доктор Анђелић нам је рекао да ћемо већ за годину дана бити на путу родитељства, што се, на нашу срећу, и остварило. Неизмерно смо му захвални, колико на стручности, толико и на људскости - са радошћу се присећа Јованка, и додаје да је целу трудноћу поднела лако.

ДЕЦА су била напредна, па су кући с мајком дошла после седам дана проведених у породилишту. Овај брачни пар се одмах суочио с тим шта значи имати три бебе.

- Тих првих 60 дана нисмо уопште спавали. После првог плача, плакало је све троје, а ми смо спремали храну, пресвлачили их, купали их... Баке су се здушно посветиле колико тројкама, толико и нама. И сада када о томе говорим не могу да верујем како смо све то издржали. Најважније је да су деца напредна и здрава. Сада када њих имамо - имамо све, а онога чега немамо ће бити - са осмехом прича Јованка.

Плавооки Милан у наручју оца Стевице радознало посматра и слуша мајку док говори о њиховим првим данима и месецима, а Ања је за то време посвећено гледала цртани филм. Милан је најгласнији и коловођа, први се буди, често се љути и то гласно исказује, а Јован ни после годину дана не може да се навикне на грлатог брата - поносно кажу Јованка и Стевица.

САМО за храну месечно је потребно издвојити 30.000 динара, а колико новца дају за пелене, више и не рачунају. Што се трошкова тиче, њих, чини се, покрива љубав према деци.

Јованка каже да док је била трудна Стевица није радио и да је тада било тешко, али су ипак издржали. Много људи им је помогло и позајмило паре, и све су вратили и ником нису остали дужни. На срећу, Стевица се у међувремену запослио и сада је много лакше што се материјалне стране тиче, али је зато Јовани теже јер мора сама да брине о тројкама док се супруг не врати с посла.

ПОМОЋ ДРЖАВЕ

ОД државе, деца су добила нешто по новом, а нешто по старом закону. Јован као прво дете по старом закону требало је да добије 100.000 динара, али је добио само 39.000 динара, колико је прописано изменама закона.

Милан и Ања су своја права остварили по новом закону, тако да друго дете наредна 24 месеца прима 10.000, а Ања ће као треће дете у породици наредних девет година примати 12.000 динара.