ТРАДИЦИЈУ прела у зимским вечерима породица Слободана Ђукића, пореклом из Пеуља, код Босанског Грахова, задржала је и у Банату, где живе већ 24 године. У њиховој кући у Винцаиду, код Кикинде, на оваквим дружењима радо се окупљају пријатељи, рођаци и комшије, а најрадије земљаци из Босанске Крајине. Када се састане Слободаново мушко друштво из завичаја, којем се обрадују и супруга Дана и синови Мишо и Брацо, обавезно се запева, домаћин загусла, али се редовно игра и поткапица, забавна игра скривања прстена или новца под капу, која се од давнина играла на прелима у њиховом завичају, у Доњем Ливањском пољу, од Пеуља до Казанаца, на половини пута између Грахова и Ливна.

- Поткапица је искључиво мушка забавна игра. Кад се мушкарци заиграју, траје и по читаву ноћ. У једној екипи може да буде неодређени број људи и није обавезно да имају исти број чланова. Најчешће учествује укупно од десет до 15 мушкараца. Прстен, а ми користимо и новчић, крије се под 11 капа. Под капу се ставља затворена шака са прстеном. Само онај ко крије прстен зна под коју капу га је испустио. Играчи траже прстен и то зовемо бошкање. Неко из екипе бира која ће се капа открити. Игра се у три стране, а свака страна броји 51 поен - објашњава Марко Чакар, искусни играч поткапице.

Прочитајте још: Уз балоте лече чежњу за завичајем

ЉУБИТЕЉИ ове игре су и Војо Иветић, Шпиро Росић, Боро Јањић, Ранко Љубоја, Јово Шегрт, Марков син Жељко, Слободанов син Мишо. Са њима је и Бошко Рњак, Далматинац из Бенковца.

- Поткапица ми је била потпуно непозната док у Кикинди нисам упознао пријатеље из Босанске Крајине. Ми смо рођени са две стране Динаре, а повезало нас је избеглиштво после "Олује". Нови живот донео нам је велико пријатељство - каже Бошко, кога другари зову крајишки Далматинац.

Циљ екипе је да што дуже има право да крије прстен и да сакупи 51 поен. Када једна екипа освоји толико бодова, игра се друга страна.

Прочитајте још: Крајишници памте корене

- Ако се прстен нађе одмах, чим се открије прва капа, екипа добија 11 поена. Ако га не нађе, онда играч поново ставља руку под капу, врати је и отвори да покаже да прстен није код њега. Потрага се наставља, али је циљ да се прстен не нађе све док не остану три капе. Тада екипа која тражи узима две и прстен би требало да је испод једне, да би преузела прстен. Ако не нађу прстен у те две капе, онда противничка екипа добија три поена и наставља да крије. Ако се прстен пронађе у току игре, екипи се рачуна онолико поена колико је остало капа - описују играчи правила.

Слободан Ђукић


ИАКО, можда, изгледа монотоно, поткапица има жара, прати је жустро коментарисање, јер они који губе не могу то мирно да поднесу. Играчи се надмећу, прозивају једни друге, испитује се осећај где би прстен могао да буде, шале се на тај рачун. Суштина је - искрено дружење.

А чим гране пролеће, играчи поткапице окренуће се другој забави. Окупљаће се да би играли балоте или боћање. То је, такође, навика из завичаја коју су пренели у Банат.

ДОМАЋИЦА ДАНА

ДРУЖЕЊЕ Крајишника уз поткапицу код Ђукића није само прело, већ и права гозба. За то је најзаслужнија Слободанова супруга Дана, која играчима са задовољством припрема вечеру. На столу су домаћи хлеб, који она прави, богата меза: сушена телећа и свињска печеница, домаћа кобасица, димљена сланина, босанске пите. Кафа, ракија и остала пића код Ђукића се подразумевају.