КАД сам почињао да радим електрику, од кућних апарата постојали су само радио и понеко шпорече монофазно. Сад има свакаквих апарата, поправљам свашта, ал' мало теже излазим на крај са овим најновијим, дигиталним. Па и то учим, а ове обичне ствари поправљам без грешке. Нека су зима и мраз, ја сам у својој радионици свакога дана од јутра и чекам муштерије.

Прочитајте још:ГОРШТАЦИ У СТАРОМ ВЛАХУ: Зима за њих није била баук

Овако говори Миодраг Милутиновић, из Параћина, најстарији активни електричар у Поморављу. Иако има 81 годину, а у пензију је отишао са 58, нити он одустаје од струје, нити струја одустаје од њега. Цео живот је, каже, био струјар, па му је електрика прирасла за срце. Ни данас нема дана да не поправи пеглу, решо, усисивач... Муштерија има из целог Параћина јер нема домаћина у граду који не зна Мују струјара.

Прочитајте још: "Фапом" превозио гумене опанке

- Из Обрежа сам, где сам завршио осмолетку. Био сам одличан, али моји сиромашни, отац нема пара да ме да на занат. Онда отворим фиоку у којој су биле паре и узмем довољно да отпутујем у Смедерево. Од радње до радње, тражио сам посао... Стигнем до Железаре, али ништа, почнем да радим у штампарији. После сам се вратио у Параћин и запослио у "Пролетеру", где сам се код мајстора квалификовао за електричара - прича нам ведро Муја.

Од терена до терена, за кратко време испекао је занат, а у Бору је успео да заврши и праву електро-школу и стекне диплому. Али...

ПОСЛЕ ПОСЛА - У ШКОЛУ ПЕДЕСЕТИХ година у Поморављу није било електро-школе, а мени криво. Електричар сам, а немам диплому - вели Мујо. - Зато сам једва дочекао да у Бору кренем у трогодишњу школу. Пре подне, као бригадир, распоређујем раднике на градилишту, а по подне - у учионицу!

- После десет година у фирми су ме наљутили и пређох у цементару. Тамо сам био ВКВ мајстор у целом погону од 1.000 тона. И тако 26 година, кад сам узео отпремнину и отишао у пензију. Двеста "еврића" за годину стажа, па се скупило за ову радионицу - вели времешни електричар.

У међувремену је стекао породицу, направио кућу, има сина, ћерку и четворо унучади. Са пензијом од 32.000 динара није баш ни принуђен да свакодневно ради. Али, Муја не зна за друкчије. Ем, каже, воли струју, ем му сваки дан капне парица.

- Све док пијем и једем, добро сам! Мајка ми је живела 93, па и ја имам још деценију. Док сам жив, радим и баш ништа ми не фали, а радионицу откључавам тачно у осам.

БОЉА ЗАРАДА

УПОРЕЂУЈУЋИ посао некад и сад, Миодраг истиче да су раније биле "добре паре" од увођења струје. Сада је ту далеко мање посла, па се усмерио на "поправке кућевне". - Муштерије ми донесу мали бојлер, усисивач, пеглу, решо... Довезу и веш- машину. Са старим типом квар решим лако, а програматор се раније поправљао за разлику од ових нових.