ВРАЊЕ: Фестивал градске песме

ВРАЊЕ ће у години када се, 21. фебруара, навршава 50 година од смрти Стане Аврамовић Караминге, ауторке чувене песме "Димитријо, сине Митре", која је деценијама чувала, неговала и другима преносила изворну врањску песму, добити јединствени фестивал врањске песме у част севдаха и духа једног времена које је оставило дубок траг на музичкој сцени Србије.

- Врање је град који има много манифестација, град који је надалеко познат по Бори Станковићу, оцу Јустину Поповићу, труби, фолклору... У последњих неколико година се издваја и фестивал класичне музике Piano summer, а још увек нисмо имали фестивал који је посвећен нашој градској песми. Мислим да је крајње време да организујемо фестивал који је град са душом одавно требало да има - каже, за "Новости", Зорица Јовић, чланица градског већа.

Она није могла да прецизира како ће фестивал изгледати јер је тек формиран Организациони одбор који ће се бавити програмом.

Прочитајте још: Врањанци подижу споменик Стани Аврамовић Караминги

- Постоји много идеја, већ су обављени разговори са неким од учесника, али не бих да причам ништа унапред док се званично не дефинишу појединости. Носилац фестивала ће бити Народни музеј. Волела бих да се ове године у оквиру фестивала организује и нека трибина или стручни скуп који би био посвећен врањској градској песми - каже Јовићева.

ВРАЊСКА градска песма налази се на листи нематеријалног културног наслеђа Србије. Некада су корпус песама које су настале у Врању, чији су аутори познати или непознати а чији је садржај везан за конкретне личности, догађаје и места у Врању, са пуно емоција певали Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић коме је у центру Врања подигнут споменик, Василија Радојчић и многи други извођачи. Данас их од заборава чувају Врањанци Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, али се у њиховом извођењу опробавају и многа позната естрадна имена, попут Биљане Крстић, Мериме Његомир, Смежане Савић и других.

Стана Аврамовић Караминга - Фото Историјски архив

Песме које су се "прихватиле" у народу и без којих не може проћи ниједно весеље у овом граду су: "Што ти је Стано мори", "Зажени се Риста Булумаче", "Волели се брат и сестра", "Јоване сине", "Ајде, ајде, танке џан-Стојанке", "Овце чува дели Дима", "Петлови појев", "Тоља амамџија", "Црно грозје дреновица", "Шетнала се кузум Стана", "Димитријо, сине Митре", "Симбил цвеће", "Отвори ми бело Ленче вратанца", "Да знајеш мори моме", "Кажи Суто кажи душо", "Море што ти текна", "Само ти се чудим Цвето", "Пишти плаче Милица девојка"...

Прочитајте још: Срби у славу ојкачке песме

МАЛО је љубитеља староградских песама којима "Димитријо, сине Митре" не узбурка емоције. Прича о томе како је настала ова песма посебно је занимљива. Песму је спевала песмопојка Стана још 1919. године. Све до своје смрти 1969. године, нешто јој је додавала, одузимала.

Тако је песма имала неколико званичних верзија. Пред смрт Стана је признала пријатељима: "Све несам рекла, све и неје за песму."

ОВАЈ фестивал ће, како је "Новостима" потврђено из више извора, бити прилика да се у Врању коначно постави спомен-биста Стане Караминге. Иницијатива коју је пре неколико година покренуло културно-уметничко друштво "Севдах", чији је један од оснивача била и она, није заживела. Иако је спомен-биста направљена, није преузета од вајара Станимира Павловића. По свему судећи, град је заинтересован да уколико постоје услови преузме на себе трошкове и да споменик буде постављен у оквиру овог фестивала.

СПРОВОД ШОКИРАО ЧАРШИЈУ

СТАНА Караминга је била жена "старог кова", патријархална и поштована у граду. Ипак, њен спровод тог фебруарског хладног дана 1969. године, шокирао је чаршију у којој се шапутало: "Не дај, боже, ко да је владика умро", због последње жеље и аманета покојнице. Испред свештеника ишла је музика која није свирала посмртни марш већ песму "Димитријо, сине Митре", коју је покојница највише волела.