ЕПИСКОП шабачки Лаврентије даровао је пола хектара земље, у Касарским ливадама, у Богосавцу, код Шапца, за изградњу прихватилишта за аутистичну децу "Богдај", благословећи и радове који су већ почели, захваљујући Епархији и Фондацији "Хумано срце".

Прочитајте још: Малишани продају сокове да излече друга

Епископ је поклонио парцелу, која уз будући духовно-спортски центар на том месту, који овај архијереј СПЦ подиже за српску децу и омладину. Између будућег центра и прихватилишта за аутистичну децу биће саграђен мост, па ће малишани моћи да уживају у садржајима духовног и спортског карактера.

Велики замајац дало је донаторско вече, које је, недавно одржано у порти шабачке цркве, које је водио, у име Епархије, протођакон др Љубомир Ранковић. Ранковић каже да су радови почели и верује да ће напредовати жељеном динамиком.

- Свети владика Николај, поред бројних својих обавеза, бригу о деци која су сирота, сиромашна или у невољи, сматрао је својом насветијом и најузвишенијом дужношћу - прича протођакон др Љубомир Ранковић. - У почетку је својим личним прилозима и из скромног епархијског буџета помагао деци по кућама и породицама широм своје епархије, за коју би сaзнавао да живе у невољи и сиромаштву, а онда је у Битољу основао дечје сиротиште "Богдај", о коме се непосредно старала сестра Нада Аџић, потоња монахиња Ана, која је у свом дневнику оставила најдирљивије сведочанство о владики и о овом његовом светом послу и подвигу.


Макета куће у којој ће бити смештени малишани са аутизмом

Прочитајте још: ХУМАНЕ НОВОПАЗАРКЕ РАБА БАУМАН И СЕВДА ЈЕЛЧИН: Πомоћ сиротињи у родном крају

Појекат је урадила архитекта Славенка Митровић Лазаревић, Шапчанка удата у Сремску Митровицу, која је радила пројекат уређења шабачке порте.

Циљ градње прихватилишта је да се створи пријатан кутак за функционалнију аутистичну децу, за почетак, капацитета за четири особе, где би боравили одређени период по распореду, уз бригу и непрекидни 24-сатни надзор стручног особља. Ту би свако имао свој апартман, негу и исхрану.

ПОМОЋНЕ ЗГРАДЕ

УЗ кућу за становање, малишани са посебним потребама имали би и помоћне објекте. Ту би развијали и остваривали своје креативне способности кроз рад у башти, у обради и узгајању поврћа за исхрану, садњи цвећа и креирању цветних површина. Такође би били ангажовани у пословима око неговања домаћих животиња блиских деци и оних који могу помоћи у забави, рекреацији и спорту, као што су коњи за јахање, што савремена медицина посебно препоручеје деци са аутизмом.